"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

моћ, али је Турака било толико много (као што се говорило свега око 30000), да нијесу смјели на њих ударати, него се негдје иза њих били улогорили, па гледали како Турци Лозницу бију. Кад се сад на источноме крају с помоћу Бога и Руса овогодишњи рат сврши овако срећно, Кара-Ђорђије подигне војску готово из све Шумадије, и од грата Орурка узме нешто новијех казака под полковником Њикићем (који је био родом Климента из Сријема), и отиде Лозници у помоћ, и дошавши онамо удари на Турке, те их од Лознице одбије и претјера преко Дрине; а како је ово све било, најбоље ће се видјети из писма Кара-Борђијева које ево овдје додајем:

_ „Благородни Господару Милане Обренови„ћу и Господару Миленко Стонковићу и Госпо„дару етре деодоровићу. Фдравствуите!"

„Нвлам вама како су били Турци од босне „силно навалили и млого тцете учинили кое ми„слим дастесе и дамно за све извђстили, Лозни„цу Главно место у муасерили у коим е б1о „Господар воивода Антоне Богићевић са 1200 „воиника, и умуасери били су 12 дана и били су „Турци топовима и кумбарама — са свпо стра„на но слава Богу нте млого шцете било ми смо „им своиском у помоћ дошли са Грагуевачком, „смедеревачком Грочанском и са Београдском и „састали се са Господаром Нковом и са Госпо„даром Луком „Лазаревићем, идоћемо сви своин„скама дотурака близу полсата иноћом шанац „начинимо октомбра 5. дни и у тотру рано на нас „Турци изаћу и сретну те се онда жестоко с „Турцима поблемо и турке надблемо, итерамои „додрине дотови шанаца и у све нове шанце „што су били око „Лознице ми ућемо и доста