"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

— ( —

„ко стон вонска и топови у том Турци препу„цајо 3. пушке и несрећом ране Господина Ни„кића уногу кое неедном старешини, ништа не„ће'бити у име Бога самое Чупић наивећма ра„нбн унапредак што се случи оћемо вама авити „нобраћо доистае сила турска и нећемо моћи им „ништа сами учинити ако росиска воиска не до„ће дазнате

Скоим остаем вам добро желећи У лозници Октомбра Кара ћБорће Шетрович Бто года 1810. верховни Шредводителњ – народа Сербскога ранћни свега 178 ипогинули 111“.

Поред свију овијех бојева и брига и невоља, ни једна страна није заборављала ни своје међусобне распре. С графом је укатом у Крајину био дошао и Милан Обреновић, и ондје се неколика мјесеца договарао с Петром и с Вуинцом и с Миленком (који је придигавши се од болести такођер ондје био дошао) и с осталијем старјешинама, по том је оданде ишао у Брусницу, у Ужице и у Биоград, али у Србији није хтио остати, него се с графом Орурком вратио у Крајину и оданде отишао у Букреш говоривши по Србији свијем својијем пријатељима, да он у Србију не ће доћи да остане у њој без војске Руске. Тако је и Јаков на своме крају радио, и купио потписе против Кара-ЂБорђијеве стране, а уз то се преко писама договарао и с Петром Добрињцем и с другима. Мени је Шетар приповиједао, како су му Јаковљеви момци доносили писма ушивена у седло, и приповиједајући ово подсмијевао се Јакову што се тако 60јао Кара-Борђија. Кара-Борђије и Младен исто су тако радили са своје стране, и понајвише су