Право и привреда

u međuvremenu prcstao radni odnoś, ima interes da osporava oglas i odluku o izboru po osnovu oglasa kojim je na to radno mesto izvršcn i izbor novog radnika. To njegovo pravo, Ij. interes da osporava odluku o izboru proizilazi iz već zasnovanog radnog odnosa, jer prema Cl. 10 sl. 3. Zakona o radnim odnosima R. Srbije, radnik koji je zasnovao radni odnoś na odredeno vreme radi zamene odsutnpg radnika zasniva radni odnoś na neodredeno vreme ako radniku koga je zamenjivao presume radni odnoś. S obzirom na ovlašćcnja suda u sporu ovi sporovi spadaju u sporove o ispilivanju zakonilosti akta i radnji. Oni nc spadaju u sporove punę jurizdikeije, jer u sporu sud occnjujc zakonitost poslupka izbora i odlukc o izboru a nema ovlaSćcnja da se meSa u pravo poslodavca odnosno preduzeća da samostalno sprovodi postupak izbora i da vrSi izbor. Prema tome, suvereno je pravo poslodavca odnosno preduzeća da vrše ili ne vrSc izbor, a to znaći, da mu jedan drugi subjckt ne može izvrSiii izbor umesto njih nili je, pak, ovlašćcn da prcduzeću naloži donoSenje odluke o i/.boru izmcđu prijavljcnih kandidata. U dosadašnjoj praksi sudovi su pru?ali zaStitu, tako Sto su ponišlavali oglas odnosno konkurs u ce lini, poniStavali odluku o izboru, ukidali odluku o izboru, nalagali preduzimanje odredenih radnji (bilo zajedno sa poniStavanjem odnosno ukidanjem odluke o izboru, bilo nezavisno od toga - neslaganje da odlućuju o prijavama kandidala, da omogući stupanjc na rad izabranom kandidatu i dr.) iii tako Sto su utvrđivali pogrcSnu primenu propisa (npr. primljcn u radni odnoś na odredeno vreme a trebalo je na neodredeno vreme i dr.). Poništavanjc oglasa odnosno konkursa imało je za poslcdicu objavljivanjc novog oglasa odnosno konkursa, razume se, ako je joS uvek postojala polreba za radom radnika. Znaći, ovde se postupak vraća na poćclak. Sudovi su poniStavali samo odluku o izboru i to su ćinili u slučajevima kad nijc bila doneta u składu sa zakonom odnosno opStim aktom (i/abran kandidat koji ne ispunjava uslovc iii ćija prijava nije bila blagovrcmcna) i nalagali poslodavcu da ponovo odlućuje o prijavama. Razume se, u ovom slučaju nije mogło bili (zabrano lice ćiji je izbor poniStcn. Što se tiče ukidanja odluke o izboru sudovi su to ćinili onda: kad nadle?. ni organ prilikom odlućivanja nije razmatrao sve prijave ili kad nijc imao u vidu okolnosti kojc bi, da su uzcle u razmatranje, mogle uticati na izbor iii onda kad su u postupku sprovodenja oglasa odnosno konkursa ućinjeni drugi ncdostaci koji sc mogu otkloniti (Slavovi kolegijuma sudske prakse zauzeti na sednici Kolegijuma od 25. 03. 1981. god.). U ovim slučajevima sud je nalagao prcduzcćima da otklonc uočcne nedostatke i da ponovo odlućuju o prijavama ukljućujući i prijavu ranije izabranog kandidata. Imajući u vidu prelhodne napomene o ovoj vrsti spora možemo zakljućiti da se radi o sporu koji je, s obzirom na vrstu odnosa u kojima i povodom kojih nastaje hibridnog karaktera. Pored ovog treba napomenuti da će u onoj meri u kojoj sc druittvena svojina budę prctvarala u druge oblike svojine i budę potpunije i/gradivan tržiSni model radnog zakonodavstva doći do promena u prirodi i razlozima za vodenjc ovog spora.

28

I‘pravo i privreda 1/2 1993. vol 31