Право и привреда

postavlja postojanjc vlasti koja može da formuliše i sankcioniše imperaiivna pravila. Goldman smatra da takva pravila nastaju česlo delovanjem profesisonalnih organizacija koje doista nc prcdstavljaju javnu vlast ali ih učesnici međunarodne trgovine nc smalraju manjc kvaifikovanim da definišu takve norme. 1 Međutim, povodom lex mercatoria teSko jc govorili o imperativnim pravilima. Tako, na primer, jedna profesjonalna organizacija možc doneti odluku da njeni članovi mogu da zaključuju ugovorc samo na osnovu tipskog ugovora le organizacije. Ali, ako sc ugovor zaključi protivno tipskom ugovoru on ćc bili punovažan u meri u kojoj su ispunjeni opSti uslovi potrebni da bi ugovor bio valjan. Osim toga, kada je odredba tipskog ugovora suprotna nckoj imperativnoj normi sudija će odbili da jc primeni. Rcći za takvu odredbu da jc "norma" ne služi ničemu.' V/ Brojni su aulori koji lex mercatoria posmairaju nc samo kao sistem, već kao globalni sistem prava, komplctan i zatvoren u jedan savršen pravni poredak. 3 On nastaje reccpcijom izvesnih pravila, opśtih pravnih principa iz nacionalnih sistema u sistem lex mercatoria. Istovrcmeno taj proces rcccpcije odvija se i u suprotnom smeru: državni pravni poredak recipira pravila lex mercatoria. Recepcija sc odvija sa rezervom državnc kontrole. -1

4. Međunarodni trgovački običaji kao izvor lex mercatoria

Povodom međunarodnih trgovačkih običaja postoji saglasnost da oni predstavljaju izvor prava mcđunarodne trgovinc. Da bi sc utvrdila osnovanost takve tvrdnje, provcrila osnovanost ideje o postojanju trgovačkog pravnog poretka treba utvrditi: sla su to mcđunarodni trgovački običaji; specifičnosli tih običaja u odnosu na nacionalnc običaje; njihovu pravnu snagu.

4. 1. Pojam međunarodnih trgovačkih običaja

Kada se pride bližem određenju međunarodnih trgovačkih običaja nastaju tclkoćc jer ih mullilateralnc konvencuje ne definišu, niti ih pominju. Tako, Jednoobrazni zakon o mcđunarodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari (1964) propisujc da su ugovornici vczani običajima kojima su se podvrgli izričito ili prećutno. Oni su takođc vezani običajima za koje razumne osobe istog svojstva i u isloj

1 Goldman, 8., Frontiers du droit str. 190, 2 Kassis, A., nav. delo, str. 410-415. 3 Islo, str. 416-424. 4 Goldšajn, A., Međunarodna trgovačka arbitraža.., str. 41

34

Pravo i privreda 1/2 1993. vol 31