Право и привреда
strukc koji su naišli na međunarodno priznanje. 1 Ili, Međunarodni trgovački običaji sasloje se od trgovačke prakse, uzansi ili standarda koji se toliko široko primenjuju da poslovni Ijudi koji se bave međunarodnom trgovinom očekuju da će sc njihovi poslovni partncri ponašati u składu s tim pravilima koja su formulisalc medunarodne agcncijc kao žlo su Međunarodna trgovačka komora, Ekonomska komisija UN za Evropu, ili međunarodna trgovačka udruženja. 2 Zajedničko za navcdcna shvalanja o međunarodnim trgovačkim običajima je da se pod njima podrazumevaju oni običaji koji su medunarodno priznati, šlo im daje karakter medunarodnih normi. Na osnovu toga Goldštajn razlikuje medunarodne trgovačke običaje, kao medunarodne norme običajnog prava, od običaja koji su široko poznati u mcđunarodnoj trgovini, pa sc njihova primena pretpostavlja. Oni se još ne mogu smatrati normama međunarodnog karaktera već nacionalnim poslovnim običajima.’ U istom smislu Šmithof kaže da se izraz "međunarodni trgovački običaji" upotrebljava isključivo da se označe običaji koje su formulisale medunarodne agencije; trgovački običaji koji nisu tako formulisani nazivaju se trgovačkim uzansama ili praksom. 4 On u uzansama vidi trgovačke običaje in statu nascendi, ij. u preihodnom - eksperimentalnom - stadijumu koji s vrcmcnom dovodi do trgovačkog običaja. Trgovački običaji imaju potreban stupanj izvesnosti koji nedostaje trgovačkim uzansama. Zato se o trgovačkim običajima može govorili kao i izvoru za slvaranje prava. 5
4. 2. Specifičnosti međunarodnih trgovačkih običaja
Pristalicc doklrinc lex mercatoria isliču da između međunarodnih i unutrašnjih trgovačkih običaja posloji raz.lika u njihovoj prirodi i poreklu. Da li je to tačno? Povodom prirodc mcđunarodnih trgovačkih običaja iznosi se tvrdnja da oni prcdstavljaju običajna pravila, odnosno da imaju karakler pravnog pravila, za razliku od unutrašnjih običaja koji nisu niśta drugo do instrument inlerpretacije volje ugovarača. Ovakav stav izaziva sumnju jer mnogi ističu da se najveći brój običaja primenjuje i na medunarodne i na unutraśnje trgovačke odnose.'’ Da bi otklonio ncdoumice koję iz toga mogu proizaći Goldman navodi da se problem formiranja trgovačkog običajnog prava razliCito poslavlja, u unutrašnjim ekonomskim odnosima u odnosu na medunarodne, zbog znatno većeg otpora koji ovakvoj
1 Goldšlajn.k A„ Privrcdno ugovomo..,. str.3l. 2 Schmiuhofl'. C., Mcđunarodno trgovačko.., sir. 96. 3 Goldšlajn, A„ Mcđunarodna trgovačka arbilraža.., str. 35; GoldJtajn, A., Privredno..., sir. 30. 4 Schmitthoff, C., Medunarodno ... str. 96. 5 Isto. str. 97. 6 Kassis, A., nav. delo, sir. 288.
36
Pravo i privreda 1/2 1993. vol 31