Право и привреда
Cilj likvidacijc je da po nastupclom činu zajedničke havarije opel uspostavi onaj ckonomski odnoś (ravnotežu) koji je ranijc (pre havarije) postojao izmcdu ućcsnika poduhvata. Naravno, lo je mogućc da se učini samo u srazmerno umanjcnim iznosima, jer jc, zbog prcirpljenih Stela, umanjcna vrcdnost celog poduhvata. Tačnijc rećcno, cilj likvidacijc je da sc uspostavi vrednosno jednako snošenje Sleta i troSkova svih ućcsnika, bez obzira ćije su stvari (udeo) u plovidbenom poduhvalu fizički pogodcnc zajcdničkom havarijom. 1 Malcmatićkim jczikom rcčcno, to znači da svi učcsnici snose štelu u istom procentu. To jc onaj procenat za koji jc zajedničkom havarijom umanjena vrednost celokupnog plovidbcnog poduhvata. Tako, ako je ukupna vrednost zajedničkog poduhvata umanjena za npr. 10 %, u islom procentu mora da budę vrednosno umanjen udeo svakog njegovog učcsnika. Zato učesnici čiji su udeli vcće vrednosti u plovidbenom poduhvatu snose Stclu u apsolulno većim iznosima od onih ćiji su udeli manjc vrednosti. Mcdutim, svi oni snose Stclu u rcialivno istim iznosima (tj. u islom procentu). Pod udelom se podrazumeva vrcdnost svih stvari jednog ućcsnika sa kojima jc on ućcstvovao u zajednićkom plovidbenom poduhvalu, Načelo. Iz rcćcnog proizilazi da je naćclo likvidacijc zajednićke havarije da svaki ućcsnik zajednićkog poduhvata jestc dužan da učestvuje u naknadivanju Stete i troSko va s udelom (doprinosom) koji je srazmerno (proporcjonalno, procentualno) jednak njegovom udclu u ukupnoj vrednosti poduhvata ili njegovog delà, ako jc samo deo poduhvata bio zahvaćcn opasnošću. 2 Na primer, ako udeo jednog ućcsnika (npr. brodovlasnika, nrodara ili korisnika prevoza) iznosi 50 % vrednosti celog poduhvata, on mora da snosi 50 % Stele u zajcdničkoj havariji. 3 Praklićno, to znaći da ućcsnici ćiji su udeli zajednićkom havarijom tako fizički oSlcćcni da im je vrcdnost umanjena u vcćoj meri (procentu) nego Sto je umanjena vrednost celog poduhvata, imaju potraživanje na doprinos prema onim ućesnicima ćija je vrednost udela ostała ista (jer su u cclosti spaScni) iii je umanjena u manjoj meri. Tako npr. ako je vrednost celog poduhvata umanjena za 20 %, svi ućesnici ćiji su udeli oStećenjcm umanjeni u većem procentu imaju potraživanje na doprinos, kako bi Stctu nadoknadili do umanjenja od 20 % vrednosti svog udela pre havarije. Obrnuto, svi ućesnici ćiji su udeli spaSeni u većoj meri od 80 % (npr. 81 %, 90 %, 100 %...) obavezni su da plate doprinos kako bi i njihovi udeli bili umanjeni za 20 % i kako bi time svi ućesnici bili stavljeni u jednak položaj i u Slctama i u korislima od zajednićke havarije.
1 Slično Ixiwnedes Rudolf, General Average, London, Eigight Edition 1 ">55, str, 230; Carver’s by Raoui 1 Colinvaux, Carriage of Goods by Sea. London, 1957,, sir. 632. 2 ĆI. 798. /.OPUP-a; Pravilo B. Jork Amverpenskih pravila o zaiedničk ■ liavariji iz 1974. g. O' u fus notan. 74); 21. 62. si. 1. Bratislawkcg sporazu..,., o op> u&lovima prevoza roi>c >ii Dunavu iz 1955. g. (dalje: Bratislavski sporazum). 3 U presudi OPS u Beogradu od 23. I! 1987. g. se kaže: "... kod generalne havarije ätetu... snose sve zainteresovane stranke u poduhvalu.., ”, Uporedno pomorsko pravo i pomorska kupoprodaja br. 115 - 116, 1987.
84
Ppravo i privreda 1/2 1993. vol 31