Право и привреда

tuelnim i trebalo ga je na odgovarajudi način regulisati, Sto Zakon (predlog) i čini. Ovo pitanje takođe predstavlja jedno od aktuelnih pitanja, tzv. reforme prava trgovačkih društava i u zemljama EU. ReSenje ovih pitanja na autonomnoj osnovi ili pak subsidijarnim zakonskim normama ne pokazuje se poželjnim, imajudi u vidu da autonomne ugovorne i statutarne norme donosi akcionarska većina po kapitalu, kao i vedina po kapitalu članova druStva, te jedino imperativne zakonske norme mogu imati svoj ratio. Trede, napuštanjem samoupravnog ekstrema iz Zakona o udruženom radu, važeći Zakon 0 preduzedima je otišao u drugu krajnost i pitanje pozicije radnika u udešdu u upravljanju preduzećem prepustio uredivanju na autonomnoj osnovi, Sto se imajudi u vidu da osnivadki ugovor ili statut đonose vlasnici bez ikakvog učešda radnika nije pokazivalo prihvatljivim reSenjem. Dostignuti standard! participacije radnika u upravljanju (Francuska) ili saodludivanja radnika (Nemadka) trebalo je, Sto Zakon (predlog) i čini, da i u nas dobiju odgovarajudi pravni izražaj (1/3 predstavnika zaposlenih izabranih na nadin utvrden kolektivnim ugovorom u upravni odbor 1 nadzomi odbor i postajanje posebnog organa tipa saveta zaposlenih, na imperativnoj ili dispozitivnoj osnovi, zavisno od strukture kapitala preduzeća i karaktera delatnosti). Četvrto, važedi zakon nije regulisao na prihvatljivoj osnovici pitanje konkurencije dlanova uprave 1 direktora druStva (preduzeda), kao i radnika druStva svom druStvu (preduzedu), kao 1 pitanje tzv. sukoba interesa dlanova uprave i direktora 1 interesa druStva (preduzeda) u vođenju poslova druStva (preduzeda). Ova pitanja se takode ne mogu regulisati na autonomnoj osnovi, ve < kad su u pitanju dlanovi uprave to se mora regulisati zakonom, Sto novi Zakon (predlog) i dim, i to na obavezujućoj osnovi, a kad su u pitanju radnici druStva to se može regulisati 1 kolektivnim ugovorom. Peto, važedi zakon nije regulisao na zadovoljavajudoj osnovi ni pitanje statusnih promena privrednih društava i preduzeća uopšte, kao i pitanje promene oblika pojedinog privrednog druStva, posebno sa stanovišta potrebe zaStite interesa POVERILACA društava koja udcstvuju u statusnim promena, budući da se ove promene po opStim pravnim pravilima ne mogu vršiti na njihovu štetu. ReSenje ovih pitanja ponudeno je s pravom u novom Zakonu (predlogu). Sesto, pitanje povezivanja preduzeda putem kapitala i na toj osnovi upravljanje putem kapitala, samostalno ili kombinovano sa nekom ugovomom formom, nije u postojedem zakonu uopšte regulisano. Novi Zakon o preduzedima(predlog) reguliSe institute vedinskog učešda i uzajamnog učešda, koncerna, holdinga, matidnog i zavisnog preduzeda, ugovora o preduzetništvu i posebno predviđa niz zaštitnih normi za manjinske akcionare u zavisnim društvima, što je znadajan korak napred. Sedmo, analogno tzv. evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji, trebalo je u Zakonu o preduzedima regulisati u najnužnijoj meri institut poslovnog udruženja, imajudi u vidu fakultativnost njegovog osnivanja i dominantnost autonomne regulative u njegovom profiliranju (isti institut postoji i u novom pravu privređnih društava Mađarske). I, konadno, u novom Zakonu o preduzedima (predlog), Stoved prihvata poslovna praksa, trebalo je otvoriti prostor za osnivanje i neimenovanih statusnih subjekata tipa privrednih društava (a ne udruženja), kao Sto su razni fondovi (razvojni, zajednidki, investiciona druStva, ugovorni koncemi, trustovi i slidno), kao i neimenovanih ugovornih oblika, koji ne stvaraju novi statusni subjekt (konzorcijumi, kartell, franSizing grupacije, time sharing grupacije i slidno). Detaljniju regulativu ovih statusnih poslovnih oblika trebalo bi izvršiti u posebnom zakonu, dok bi se ugovome forme mogle regulisati i u Zakonu o obligacionim odnosima.

20

Prof, dr Mirko Vasiljevid, Prolesor Pravnog fakulteta u Beogradu