Право и привреда

pravila i opšti pojmovi koji su zajednički za sve hartije od vređnosti. Ove opšte odredbe o hartijama od vrednosti iz Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine treba prvenstveno razmotriti sa aspekta postojećih shvatanja i tendencija u pravnoj teoriji u oblasti o hartiji od vrednosti. S druge strane, u ovom Zakonu se detaljno reguliše skladišnica kao poseban pojavni oblik hartija od' vrednosti koja je postojala u našem pravu i ranije, ali za koju nisu postojala pozitivna pravila u našem pravu, nego su se primenjivala pravna pravila iz predratnog trgovačkog prava. Na osnovu napred navedenih izvora prava o hartijama od vrednosti u našem pozitivnom pravu postoje sledeće hartije od vrednosti; 1. menica, 2. Cek, 3. skladišnica, 4. prenosivi tovarni list u železničkom saobraćaju, 5. prenosivi tovarni list u drumskom saobraćaju. 6. prenosivi tovarni list u vazdušnom saobraćaju, 7. teretnica, (konosman) u pomorskom saobraćaju, 8. teretnica (konosman) u unutrašnjoj plovidbi (saobraćaj rekama, jezerima i kanalima), 9. obveznice, 10. deonice, 11. certifikati, 12. blagajnički zapisi, 13. komercijalni zapisi. Pored ovih pojavnih oblika hartija od vrednosti u poslovnoj praksi se često pojavljuju i mnoge druge hartije od vrednosti koje su izdate u stranim zemljama na osnovu važećih propisa u tim zemljama, a koja se koriste i upotrebljavaju u našoj zemlji. U poslovnoj praksi se često pojavljuju kod nas i pojedine hartije od vrednosti Ciji su oblik i sadržinu unificirale pojedine međunarodne organizacije, kao što su na primer, špediterski konosman, FBL, špediterska potvrđa FCR FCT, pojedine garancije, certifikati i drugi poslovni dokumenti. Postavlja se pitanje da li se mogu smatrati hartijama od vrednosti i te poslovne isprave za koje nije takvo svojstvo izričito predvideno u pozitivnom pravu naše ili neke druge zemlje. Naime, po jednom shvatanju svojstvo hartija od vrednosti se za pojedine pismene isprave može konstituisati jedino zakonom, dok se po drugim shvatanjima takvo svojstvo pojedinih pismenih isprava može steći upotrebom u poslovnoj praksi - iako je kod nas vladajuće shvatanje da se svojstvo hartije od vrednosti može steći jedino na osnovu izričitih zakonskih odredaba, treba naglasiti da ovo đrugo shvatanje sve više ima pristalica u pravnoj teoriji i da se smatra savremenijim jer se na taj način efikasnije i adekvatnije udovoljava zahtevima poslovnog prometa. Ovo drugo shvatanje sve više prodire ne samo u poslovnu praksu nego i u pravnu teoriju kod nas, iako je u našem pozitivnom pravu prihvaćeno klasično opredeljenje da se svojstvo hartija od vrednosti može steći samo na osnovu zakona. Treba naglasiti da je u poslovnoj praksi kod nas, kao i u nizu drugih zemalja, mnogo više pojavnih oblika hartija od vrednosti nego što je to predvideno u pozitivnom pravu. Upravo i ovo ukazuje na izuzetan značaj opštih principa i opštih pravila o hartijama od vrednosti jer se oni primenjuju na sve pojavne oblike hartija od vrednosti u poslovnoj praksi. Neophodno je takode naglasiti da u poslovnoj praksi ima mnogo veći broj oblika pismenih isprava koje nemaju svojstvo hartija od vrednosti i koje se ne smeju izjednačiti sa hartijama od vrednosti.

26

Prof, dr Slavko Carić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu