Право и привреда

Međutim, hartija od vrednosti ima i druga svojstva i osobine a koje nemaju one pismene isprave koje se koriste kao dokazna sredstva. Tako, na primer, u slučaju gubitka ili oštećenja pismene isprave kao dokaznog sredstva, postojanje i sadržina pravnog odnosa se može đokazivati drugim dokaznim sredstvima. To najčešće nije slučaj kada se radi o hartijama od vrednosti jer kada se hartije od vređnosti unište ili izgube, najčešće dolazi do gubitka prava iz hartije od vrednosti. Zatim, prenosom pismene isprave koja ima svojstvo dokaznog sredstva ne prenosi se pravo koje se dokazuje ovim pismenim ispravama, dok se prenosom hartije od vrednosti prenosi i pravo iz hartije od vrednosti. U robno-novčanim odnosima dosta su česti slučajevi da se pismenim oblikom uslovljava punovažnost zaključenja odredenog ugovora ili pravnog posla uopšte, slična svojstva imaju i hartije od vrednosti koje postoje samo onda ako postoji i odgovarajuća pismena isprava jer bez postojanja pismene isprave nema ni hartije od vrednosti. Medutim, postoje suštinske razlike izmedu ovih pismenih isprava kojima se uslovljava punovažnost pravnog odnosa i hartija od vrednosti jer se prenosom ovih pismenih isprava ne prenosi pravo koje je u toj ispravi konstatovano, kao što je slučaj kod hartija od vrednosti koje se mogu preneti na drugoga jedino i predajom te hartije od vrednosti drugom lieu. Zatim, prava iz ovih pismenih isprava se mogu prenositi i drugim pismenim ispravama, kao i na neki drugi način, dok se prava iz hartija od vrednosti mogu preneti na drugog jedino i predajom te hartije od vrednosti drugom lieu. Najzad, ovim pismenim ispravama se najčešće konstituiše novi pravni odnos, dok se izdavanjem hartija od vrednosti ne mora konstituisati novi pravni odnos, nego se postojećem pravnom odnosu tada dodaju posebna pravna svojstva koja su svojstvena i bitna za hartiju od vrednosti. Hartije od vrednosti treba razlikovati od legitimacionih papira i znakova, iako i hartije od vrednosti imaju i ova dodatna legitimaciona svojstva. Radi se o legitimisanju poverioca posedovanjem odgovarajuće pismene isprave. Suštinske razlike međutim, postoje i između hartija od vrednosti i legitimacionih papira i znakova, jer se prenosom legitimacionog papira i znaka na drugo lice ne prenose prava poverioca prema dužniku, kao Sto je to slučaj kod hartije od vrednosti. Zatim, svojstvo poverioca kada se radi o legitimacionim papirima i znadma se može dokazivati i drugim dokaznim sredstvima, a to načešće nije dopušteno kada se radi o hartijama od vrednosti. Gubilkom legitimacionog papira i znaka ne gubi se svojstvo poverioca, dok se gubitkom hartije od vrednosti najčešće gubi svojstvo poverioca prava koje je konstatovano na hartiji od vrednosti. Razlike su i u pogledu dokazivanja pravnog osnova jer se kod legitimacionih papira i znakova može pojaviti polreba dokazivanja pravnih osnova od strane poverioca, dok se kod hartija od vrednosti uvek pretpostavlja postojanje pravnog odnosa i zakonitost državine imaoca hartije od vrednosti. Kod hartija od vrednosti dužnik može da dokaze suprotno, ali ne može zahtevati od poverioca da on dokaže zakonitost posedovanja hartije od vrednosti. Kod legitimacionih papira i znakova dužnik može istaći i takve zahteve prema poveriocu. Na osnovu svega izloženog proizilazi da hartije od vrednosti imaju dokazna svojstva i legitimaciono dejstvo, a isto tako da uslovljavaju punovažnost odredenog pravnog odnosa, kao i druge pismene isprave u pravnom prometu, ali da hartije od vrednosti imaju i druga svojstva i osobine na osnovu kojih se razlikuju od svih ovih drugih pismenih isprava u pravnom prometu. Na osnovu izloženog proizilazi da se zakonskom pojmu hartija od vrednosti moraju dodati i ova druga svojstva hartija od vrednosti prilikom odredivanja pojma hartija od vrednosti, a prvenstveno se radi o inkorporacionim svojstvima hartija od vrednosti.

29

PREDUZEĆE I HARTUE OD VREDNOSTI