Право и привреда

Presecanje hiper inflacije i rehabilitacija nacionalne valute i fiskalnog sistema bili su prioriteti prvog ređa dijoj se reazlizaciji morale odmah pristupiti. Oživljavanje proizvodnje a zatim promene privrednog sistema bili su zadaci naredne faze realizaeije Programa. Program koji je ponuđen bez obzira na sve kritike i upozorenja sa kojima se suočio po mom mišljenju je bio i konzistentan i adekvatan situaeiji po svojim osnovnim opredeljenjima. Potsetidu na osnovna opredeljenja; 1) postizanje stabilnosti cena i deviznog kursa; 2) dalje uklanjanje administrativne kontroie nad privredom, investieijama, cenama, platama i kamatnim stopama; 3) obezbeđenje odlučujuće uloge centralne banke u održavanju stabilnosti domade valute; 4) reorganizaeija javnih finansija i reforma poreskog sistema; 5) potsticanje privređne aktivnosti bez diskriminaeije na karakter vlasništva; 6) adekvatan socijalni program za nezaposlene uz prenošenje tih obaveza preduzeda na državu; 7) stimulisanje prisustva stranih investieija otklanjanjem administrativnih barijera, dalju vlasnidku transform? Tju preduzeda uz stimulisanje preuzimanja slabih preduzeda od jadih bez obzira na karakter vlasništva; 8) oživljavanje tržišta kapitala što je jedino mogude u uslovima stabilne valute i 9) usvajanje konačnog rešenja za javni dug prema deviznim deponentima odnosno deviznim Stedifama. To su ukratko postavljeni bili osnovni ciljevi Programa ne ulazedi detaljnije u obrazloženje tih ciljeva. Klasifikacija ciljeva po prioritetu nužno je upudivana na faznu realizaeiju Programa. Neke od navedenih ciljeva teško bi bilo realizovati u uslovima sankeija Ujedinjenih Nacija, Sto se pre svega odnosi na priliv medunarodnog kapitala i oživljavanje inostranih investieija. Raspad monetarnog sistema diktirao je hitnu monetarnu rekonstrukeiju bez obzira na otsustvo inostrane podrške oslanjanjem na sopstvene resurse i veoma nedovoljne devizne rezervne zemlje. Model vezivanja nacionalne valute za čvrstu valutu u našem sludaju za DEM nije nov. Poznat je i u ekonomskoj istoriji i u savremenoj praksi, sa razliditim varijantama u pogledu stepena nacionalnog suvereniteta i suvereniteta nacionalne valute. Vezivanje novog dinara za nemadku marku uz tzv. intemu konvertibilnost odnosno transferibilnost bio je jedini nadin za povratak poverenja u nacionalnu valutu, uz istovremeno egzistiranje starog dinara bez dalje emisije. Stabilnost nacionalne valute trebalo je da obezbedi presecanje hiperinflacione spirale, da eleminiše inflatorno odekivanje u formiranju cena, da robu ponovo iznese na tržiSte i da ponovo vrati ne samo motivaeiju za proizvodnju ved da deluje i silom ekonomske prinude u tom praveu. Umesto špekulativnih devizno-dinarskih transakeija kao modela za sticanje dohodka i dobiti, stabilni dinar je trebao da podsticajno deluje na rast privrede uz sva ogranidenja sa kojima se suodavamo. Pretpostavka za stabilnost dinara bila je obezbedenje kljudne uloge Centralne banke u sprovodenju monetarne politike. Ta pretpostavka je na podetku primene Programa bila obezbedena. Destrukcija javnih finansija bila je obavezna posledica hiperinflacije. Opadanje vrednosti nacionalne valute u decembru i januaru iz dasa u das dinila je besmislenim svaki obradun carina, poreza i drugih dažbina tako da je popunjavanje budžđeta federaeije, a i budžeta republika bilo direktno oslonjeno na emisiju centralne banke. rehabilitacija javnih finansija bila je uz obezbedenje stabilnosti đomade valute, deviznog kursa i cena jedan od kljudnih ciljeva prve faze realizaeije Programa.

6

Miloš Milosavljević, generalni direktor Jugobanke, D. D. Beograd