Право и привреда

Прикази

Европска унија после пријема нових чланица Европска унија је постала од 1. јануара 1995, приступом Аустрије, Финске и Шведске, групација петнаест држава. Ово је изазвало низ промена у Унији, али и у Европској зони слободне трговине (ЕФТА) чије три чланице су „прешле“ у Европску унију. Прикључивањем нових држава Европској унији повећава се њена конкурентносг, посебно у односу на САД и Јапан, главне трговинске конкуренте. Нове чланиде спадају у развијеније европске државе и сматра се да ће допринети стварању економске и монтарне уније (ван Уније је остала Швајцарска, која је у географском смислу окружена државама-чланицама, али је развијенија од већине од њих). Придошлиде су државе са високим социјалним стандардима, високом еколошком свешћу те високим ступњем заштите потрошача. Велику пажњу посвећују уобличавању јединственог тржишта и монетарној сгабилности, уз доследно поштовање пословног права. Европска унија очекује да he нове државе поспешити обликовање заједничких интереса са осталим чланицама интеграције, што би могло допринети да се Унија извуче из рецесије. У Унији се у последње време опажају поделе на два пола, посебно по питањима протекдионистичке политике и превази права Уније над националним правима земаља-чланица. Велика Британија, Холандија, Данска и Немачка представљају либерално „крило“ Уније које се залаже за слободну трговину, док Француска, Италија, Шпанија и Грчка заговарају у одређеној мери протекционистички приступ. Нове чланиде су вшпе либерално усмерене, што значи јачање тог приступа у Унији. Нове чланице имају велику већину својих прописа већ прилагођену закондавству Уније. Ово ће бити својеврсна подршка органима Уније да инсистирају да и раније чланице испуне све своје обавезе у прилагођавању националног права европском, најкасније до међувладине конференције заказане за 1996.