Право и привреда

Др

Војпслав Сокал,

UDK 368..347.4/.7 (прегледни чланак)

савешник ЗОИЛ „Дунав“ у пензпјп

Правни однос осигурања

Резиме У овом чланку аутор се залаже за проширење законске дефиниције Уговора о осигурању па се приказује једна општа и описна дефиниција тога уговора у којој је нагласак дат на нека битна својства уговора о оапурању, као што су обештећење - код уговора о оапурању имовине, односно обезбеђење - код уговора о оапурању лица; непредвиђеност будућих догађаја а и неизвесност која може бити апсолутна и релапшвна (смрт). Посвбно је посвећена пажња закљунењу уговора о оапурању познвом на законске одредбе обрађујућн у нужним Границама питшња: форма и моменат закључења уговора: полиса и њена садржина, као и лист покрића; те општи и посебни услови остурања чији је значај у томе што чине саставни део уговора а њихово неуручење доводи до одређенчл санкција. На крају се даје општи поглед на dejciueo уговора набрајајући поједине обавезе осигураника и осигуравача зависно од фазе њиховог шстанка: при закључењу уговора; за време трајања оапурања; и када наступи оси Гурани случај. Њихова потпунија разрада проистиче из услова осигурања које регулишу поједине врсте осигурања. Кључне речи: Уговор о оапурању, закључење уговора, обавезе уговорних ацрана. I Увод Реч „осигурање“ у свом општем значењу означава појам сигурности, заштиту, обезбеђење, поверење у нешто. Тиме она врло правилно означава сврху осигурања, a то је пружање неке сигурности. Човек и његова активност изложени су разним опасностима, отуда потреба да себи обезбедн заштиту путем