Право и привреда

Практични разлози упућују на потребу да се формулација из члана 897. ЗОО допуни, тим пре што је она делом превазиђена с обзиром на промене настале последњих година у карактеру заједница осигурања, које постају самостални субјекти тржишног привређивања а осигурање привредна финансијска делатност. Појам уговора о осигурању морао би потпуније, рељефније да изрази његову садржину и неке специфичности, иако се тиме неизбежно проширује у закону дат појам. На тој основи према једној општој дефинидији Уговор о осигурању је уговор којим се једна страна (која је увек осигурач) уз одређену накнаду у новцу (премија осигурања) према условима уговора обавезује да ће другој страни (која није увек осигураник) или лицу у чију је корист уговор закључен (корисник осигурање а некад осигураник) исплатити накнаду до висине одређеног износа (сума осигурања) за штету проузроковану унапред означеним опасностима (ризицима) - код осигурања имовине; односно исплатити или исплаћивати одређену суму новца (осигурана сума) ако наступе уговором предвиђени догађаји (оснгурани случај) - код осигурања лида. И ова дефиниција, као и она у члану 897. 300 помиње три лида: осигуравач, осигураник и корисник осигурања. Код уговора о осигурању може се појавити и четврто лице: уговарач осигурања. To ће бити случај када осигураник и уговарач осигурања нису једно исто лице, мада је најчешће да осигураник сам осигурава свој интерес осигурања, и тада је он уједно и осигураник и уговарач осигурања. Али, могуће је да неко закључи осигурање туђег интереса (ствари) тада ће то лице бити уговарач осигурања, а лице чији се интерес (ствар) осигурава биће осигураник. Нпр. закупац пословног просгора као уговарач осигурања оснгурава тај простор који је власншптво закуподавца, тако да се закуподавац појављује као осигураник. Дата је јединствена дефиниција и за оснгурање имовине и за осигурање лица, a то је било неопходно јер су својства ових осигурања веома различита. У оснгурању имовкне предмет изложен ризику (ствар) има материјалну вреджхгг, процењиву у новцу; циљ је накнаде штете и више него што износи штета не може се остварити; а лиде које остварује накнаду мора у часу настанка штете да има материјални интерес да се штета не догодн. У осигурању лица предвиђени догађај обухваћен оснгурањем остварује се на лнчности (осигуранпка илн осигураног лица) а она немају материјалну вредност. Отуда је нсплата из осигурања противчинидба уплаћеним премијама и одређује се незавнсно од износа могуће штете. Материјални интерес на страни лица које прима исплату није услов за реализацију права. Већ из овога следе главне карактеристике: код Уговора о осигурању имовине - ради се о уговору о обештећењу; код уговора о оснгурању лица - радн се о уговору о обезбеђењу. У основи свих уговора о осигурању лежи исти циљ тј. пружања обезбеђења. To је не само њихово заједшгчко него и главно обележје којим се послови осигурања разликују од чистих послова ризика (опкладе, коцке,

Право и привреда бр. 1-2/95.