Право и привреда

и она има да се одлуче -приступају или не уговору под тим условима. Услови су у формуларном облику, намењени масовном закључивању и важе једнако за све осигуранике. Само извесна питања они могу регулисати по свом нахођењу. 4. Уговор о осигурању је сукцесиван јер се обавезе уговорннх страна не нзвршавају оцједном, већ се њихово испуњење протеже на одређени временски период. 5. Од примене Закона о облигационим односима (члан 901. ст. 1.) уговор о осигурању је у принципу формалан, што значи да је закључен само кад уговорне стране потпушу полису или лист покрића. Од тога сам Закон у два, заправо три случаја предвиђа одступање (члан 901. ст. 2 и 3; и члан 903) р) 6. Неуједначени су ставовн по питању да лије уговор о осигурању алеаторап или комутатнван. У првом случају сматра се да постојн потпуна нензвесност за странке у погледу крајњегрезултата преузетих обавеза тј. какав ће бити дефинитиван однос узајамннх давања уговорннх страна. Посматрајући сваки појединачни уговор, тј. са становишта појединог осигураника та неизвесност без сумње постоји. Међутим, посао осигурања спроводи се на научннм основама применом технике осигурања у одређеној ризичној заједницн. тако да у маси уговора случај не игра више никакву улогу. У маси појединачних уговора за осигураваче нема неизвесности, зна се колико ће изнети исплате из фонда сигурностн и колико сагласно томе треба да износе уплате. а томе служи и реосигурање. На тај начин неизвесност која постоји у погледу једног уговора компензира се у маси осталих. Еквивалентности између обавезе осигуравача за накнаду штете н обавезе осигураника да плати премију нема у појединачном уговору, али у маси свих уговора она ипак постоји. 7. Уговор о осигурању има узајамни и заштитни карактер. што је његова одлика у односу на друге правне послове. Циљ осигурања постиже се повезаношћу свих уговора о осигурању по којима је осигуравач преузео обавезе. To није уговор који може изоловано, сам за себе да опстане, већ се путем многих поједнначних уговора образује заједница оснгураннка која почнва на узајамности. Његов заштитни карактер одражава се у његовом циљу, као и кроз дужности осигураника утврђене уговором а које се односе на предузимање мера да не дође до опасности. 8. Уговор о осигурању је уговор међусобног поверења која је посебно наглашена својством узајамног поверења у односима осигурања. Ова особина је у вези са начелом савесности и поштења (члан 12 ЗОО) које се тражи код сваког уговора. Али, обзиром на специфичности уговора о осигурању овај захтев је овде јачи, тако да између уговарача мора да постоји највећа савесност како при скла-

3. Принцип формалности уведен 300 ипак је са доста ограннченом применом пошто се 300 према члану 899. не примењује на пловидбена осигурања за осигурања потраживања, као ни на реосигурање. А у Закону о поморској и унутрашњој пловндби („Сл.листСФРЈ" бр. 22/77. Заступљен је принцнп консенсуалности уговора о осигурању.

20

Право и привреда бр. 1-2/95.