Право и привреда

доношење место њега новог закона или другог прописа, или само стављање ван снаге савезног закона, и др.). Дакле, обавеза је савезног законодавца и других савезних органа да у роковима утврђеним Уставним законом предузму активности за довођење савезног законодавства у склад са Уставом СРЈ. У Уставном закону највећи број одредаба је посвећен управо усклађивању савезног законодавства са Уставом Уставни закон у члану 12 је у основи утврдио континуитет између правног система СФРЈ и правног система СРЈ, тако да нема драстичног прекида са старим правним системом иако су Уставом СРЈ напуштени основни приндшш и постулати на којима се засновао уставни и правни систем Југославије до доношења Устава 1992. годнне. To друпш речима значи, да су на основу Уставног закона остали да важе савезни закони и други прописи Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постајући тако део позитивног права Савезне Републике Југославије, сем одређених изузетака. Дакле, када је у питању примена Устава у овом сегменту Уставни закон је пошао у основи од става да савезни закони и други савезни прописи остају на снази, наравно, уз обавезу њиховог усклађивања са новим Уставом у роковима утврђеним тим законом. Изузетак од овог става, представљају они савезни законн за које је Уставним законом (члан 13.) утврђено да престају да важе, a чијн је број у односу на укупан број савезних закона незнатан. Ради се само о 13 закона, за које се симплицирно може рећи да су то савезнн закони који су уређивалн одређене институте које је нови Устав напустно илн закони који су имали превасходно ндеолошку основу.^ 4. Утврђивање рокова за усклађивање савезних закона са Уставом није новина у нашој пракси. Оно је мотивисано жељом да се динамиком законодавне активности обезбеди примена појединих одредаба Устава тј. да се доношењем нових закона, односно усаглашавањем постојећих закона Устав у целини отпочне примењивати и да се у одређеном временском периоду пређе на ново уставно стање. Несклад између уставних решења и појединих правних прописа у одређеном времену Уставни закон нз одређених разлога толерише (немогућност законодавца да правнн систем ,дтреко ноћи“ усклади, односно изгради у складу са новим Уставом, као и да би се избегло постојање правног вакума у решавању конкретних односа), али он није пожељан и зато се мора што пре отклањати као стање неспојиво са правном државом и принципом владавине права. За усклађивање савезних закона са Уставом СРЈ рокови су Уставним законом одређени на различите начине, и то: а) одређнвањем рока за доношење нових савезних закона и другнх прописа у односу на дан ступања на снагу

6. Вид. Уставни закон за спровођење Устава СРЈ („Сл.лист СРЈ“, бр. 1/92), Одељак IV. Усклађивање савезних прописа саУставом (са чл. 12. по 19) и чл. 3.4. и 6. Уст. закона. 7. To су нпр: Закон о друштвеном правобраниоцу самоуправљања, Закон о удруженом раду, Закон о формирању и раду делегација активних војних лица ... Закон о основама система друштвеног планирања и о друштвеном плану Југославије, Закон о судовима удруженог рада, закони о награди Е. Кардељ и о награди АВНОЈ-а, и др.

31

Б. Ненадић: Општи освртна усклађивање савезних закона са Уставом Савезне Републике Југославије (стр. 26-40 )