Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

21

лике према њему и да га придобије, да Дубровнику опет врати све оне олакшице и повластице, које је овај и под оцем му краљем Алфонзом уживао био. (Тако је н. пр. Дубровник имао неограничено право постављања својих конзула у сицилијској краљевини). „ Али баш у то доба, невнано којим нарочитим поводом и разлогом, влада дубровачка осумњичи искреност радње Котруљићеве и оматрајући га још увек као свога дубровачкога грађанина позове га да одмах предстане суду дубровачкоме. Котруљић остави овај позив у одређеном му року бев одговора. и с тога та вијеће дубровачко г. 1461. тт сопћитасат осуди на прогонство из отаџбине. Апендини га узноси као одличнога, вналца правника и врло спремнога и честитог државника и политичара. Он нарочито истиче велики научни и културни 'значај ове прве научне расправе о трговини, којом су се дубровчани, вели, и лепо користили ис правом поновили. Помиње највад да је Котруљић написао био још две расправе: 1!) „Пе ихоте Фисетада“ |о избору супруге), посвећену чувеном властелину и песнику дубровачком Вуку Бобаљевићу (а Уа!го Вођа познатоме

1 Чет. (ета вели о томе овако: „Та в1араефовет Фетпде пезсјо сшиз стаје тела, адеодце 1 јафе ша ох ја Еогшиша уосафив, еп з1абеге теспзазвећ, сопфшпах Фесјатавив евб, ле Чепабив јифсло ја ешт Јабо аппо ШХЛ розб МОССО рговетрбиз, афапе ад пафаје војшт теует! ртојуфђ и,“ Навод године 1461. не слаже се са тврђењем других писаца, да је то било по повралку са босапске мисије, дакле у г. 14622 — Кајл (Сат! Ређет Кће :

„Вепедећо Собтдљ Вашјео“, Хлел 1906) осуђује ову пресуду речима: „»Рав х жгаг тишшвећг Фев Боћа #аг аде зејпе Вепћилсеп ша Фе Уабегава ње! Отр. 19. По накнадним исписима проф. А. Вучетића из архива дубровачкога, излази, да Бенка век г. 1454. пије било у Дубровнику (27. Дец. 1454. Ргесан одлучују, да се због дуга потражи Бенко, а својаци његови да се казле, ако знају где је, па не кажу.) — Године 1458. Вијеће та прво признаје као конзула дубровачкога у Напољу (одлуком од 18. Маја 1458.), па му затим продужује рок ва повраљак у отаџбину, а већ 17. октобра исте године помиње се, како је Венко као посланик краља сицилијскога сам дошао био у Дубровник и пред Вијећем лично говорио, па му ово саопштило, да му република више не дозвољава, да врши конзулат дубровачки у Напољу.