Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

набраја само списе, истичући наравно као најважнији расправу његову о трговини.“ И са овим је у главноме исцрпљено све што је у важнијих дубровачких писаца забележено пи писано било о Котруљићу и његовом знаменитом делу.“

Док су дубровачки писци, ма и овако оскудно али ипак вазда дубоко уверени о великој научној вредности овога списа о трговини, то увек нарочито и наглашавали, дотле је историја политичке економије у западној књижевности ћутом прелазили преко имена Котруљићева, ма да је међу тим народна сујета пабирчила и ископавала врло често и сасвим безначајне писце (нарочито из средњега века). Тек од године 1889—1890. почео је италијански научник А. Мотљататћ, пи то као прилог за историју теорије вредности у италијанских писада, |„Соптђиво аЏа збогја ЧеПа феогја де] уајоге пети зегшог Њаћап,“ МЏалдо, Ноерћ, 1889.) обраћати и на Котруљића нарочиту пажњу западнога научног света. „Лаба Сеттаје“ у своме божићњем броју (од 95. Децембра, год. 1890.) донела је значајан Монтанаријев чланак „Вепедено Сотиди“, у коме се нарочито из помрчине заборава хоће на светлост научнога дана да изнесе овај тако дуго забачени и превиђени спис Котруљићев. У погледу оскудних личних података о Котруљићу као дубров-

7 „Тилопато Фодтајћсо де 1: Потат "Пизе деПа Патага“ да А. бетеопе Сташлећ 4 Сива Уесећла. У1еппа, 1856. (Дага). Стр. 91.

> Нису у свему тачни наводи Јрата Кал. ббојапотбса (у његовој: „2Аубровамкој Књижевпости“ у посмртном издању „Орпске дубровачке академске омладине“, Дубровник, 1900. на стр. 50.): „У праву истиче се први Вепеа Кобгијље. Посланици републике бијаху му и дјед и отац. Котруљић је био прије у Риму „ап бог гобае“, па год. 1406. намјеспик краља напуљскога,. Република је држала да он открива пеке тајне, те га позове у Дубровник на оправдање; он не хтједе доћи, тад му сенат пошаље проглас, да је за увијек прогнат из Дубровника са својијех пет синова и шет кћери. Написа много о праву и најстарије дело о тргтовању: „Пе! Мегсапве регћевћо“.