Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

радњама са чохом, вуном, свилом, платном и осталом робом) које у оно доба сачињаваху главно богатство трговачких градова, који, немајући властитих земаља, морадоше утолико више имати занатеких радионица, како би трговина имала су чим радити. А у томе се, као што већ напред изложисмо, поред Флорентинаца и Барцелоњана (које Котруљић за углед истиче) нарочито одликоваху стари Дубровчани, који не само што бејаху гласовити трговци (нарочито поморци), већ и на гласу мајстори, а нарочито одлични пропзавођачи чохе (свите дубровачке). Занате и индустрију

1! Лукарић вели о Дубровчанима: „1 зној ћађ бабом рег 10 рт 50опо тиетелан, тампам ер атбештатш е шазв апел 1 (езафол 48 рашш аи „а! Тапа“. Реетто Рисеатт: Сорово тлатећо Чеси аппац Ф Касиза“. Уепеџа, 1605. Стр. 152.). Како им је земљиште дубровачко било малепо и врло стешњено, то је властела, поред недовољнога прихода од земље. имала од старине своје одлично бродовље, које јој је трговином богате приходе допоспло, па се најзад одавала и подизању домаће радиности, а парочито Фабрикацији чохе и свиле. „У Дубровнику. вели Дум Ив. Стојановић, ради несташице земаља требало је да се пони, који владаху (властела, племићи) прихвате трговине и по суху и по мору и сваке обртности: поморства, рукотворина и заната“ („Дубровачка Књижевност“. стр. 55.. Наравно да су саму радну послуту вршили пучани л кмети (трађаш и сељаци). Имупније грађанство имало је и само своје бродове п трговало по иноземству, а исто тако п своје властите радионице. (Зегаћто Каге: „Па збота 4 Капела“ ; Егепле, 1595. Стр. 128.). Трећи пак сељачки п раднички сталож бло је пили насељеник— кмет (сојоп) — на земљи државној, црквеној :ш властеоској или пак послуга и најамник на броду, у кући по радионици у граду. Сераф. Ради парочито наводи, како се становништво дубровачко делило у три друштвена реда: „то 1те отати, сгоб то депбкт ћиотат, 11 садзт, да Того ророћат ден, ет ртебе“. Дакле властела п властеличићи — племићи — + грађтни амтонини п лазарпни — по сељаци, кмети, плебејци. В. 4. де Јеето „О кметствуој. У доба Рацијево било је свега, вели он сам, 29 великих властеоских породица, које градом управљаху (стр. 125... У њиховим рукама била је сва главна тртовина; свештенство је могло само продавати производе са својих и црквених добара, али само није смело трговати (куповати и продавати ради нарочите зараде, стр. 107.). Нарочитим заузимањем протовестијара (министра финансија) краља српскога Стевана Душана, Которанина Николе Буће, придобише Дубровчани за њих најважнија „нова земљишта“ Отон и Пунту (нарочито због стонских солара) — назване доцније бекте пцоуе — Зеасио е Рошћа зопо Фап За 1 Вапсе!“. (0 тота је Бућо п добио богате поклоне у земљи п уведен био у властеоски