Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића
90
Колико је Дубровник као трговачка република уздигао социјални углед имућнијих грађанских трговачких породица, видели смо већ из напред наведених Факата, по којима је властеоска управа дубровачка давала грађанским породицама учешћа у Аржавним пословима и из њихових се редова чаки сама попуњавала. Тако се грађански (нарочито трговачки) ред издизао све више у друштвеном угледу и положају своме. Поред властеле |и наравно свештенства) и грађана, као трећи друштвени сталеж у граду, живели су, радили и служили још и пучани (плебејци), који су се махом регрутовали из најмљене, купљене (старих робова) пили у службу примљене |(добеглица са села из кметских породица) раденичке сиротиње.' Ропска зависност би у граду већ зарана ублажена напред поменутим законима о укидању трговања са робљем и претворена у обичну зависност домаће послуге. Сељачка, себарска, кметска, зависност, коју је Дубровник примио био са Феудалним устројством задобивених српских покрајина, такође је знатно ублажена била под дубровачком управом.“ вања са њепим људима. Само се кнезу — ректору — пзузетно дозвољава да може купити неколико робиња, али се о томе мора учинити нарочито писмено). Ова се мера пооштрава законом од г. 1840. У 16. веку сасвим већ нестаје трговања с робљем. В. расправу Др. Б. Петрановића: » О робству“, у књ. ХИТ. „Каа-ах јут. акад. Загреб. 1871. на стр. 69, 78 п 74.
У Вук (у своме „Ковчежићу“. Беч. 1849. на стр. 11.) виши грађански
сталеж зове пучанима за разлику „од мањијех варошана и од сељака и тежака,“
8) У средњему веку начелно је земља сматрана била као државна — у монархијама владаочева. (Отуд п феудално јиз абтад — дато фаиђате — по коме странац не могаше непокретност остављати наследницима својим, нити уошште по својој вољи њоме располагати, пошто она припадаше де јите владару. Од овога су Дубровчани својим уговором са Муратом П. успели ослободити се нарочитим капитулацијама од г. 1442.). Владаоци као завојевачи даваху земљу својим верним помоћницима властели великој п малој (властеличићима) и цркви са људима на земљи затеченим (у нас себрима,