Предлог за потпуно сувремено уређење садашњих округа, села и вароши и будућих општина у Србији

____ шта предлог овај износи о завођењу _државништва место садањих полициј__ских власти по о преустројствима Фпнансијске и осталих управа и кад се о свему добар рачун увати, увидеће _ бе, да се ни уколико по овом предлогу чиновништво осим просветног не увећава, него се само чини распоред __како ће сви подједнако и што више _радити и како неће моћи један на другог наслањати се те тако једни _радити а други се извлачити п закла_њали, а народ да пма и бржу и лакшу и јевтпнију помоћ и да је свима п сваком лакше. -_ А да се срезови повећају, значи, да се послови још више затрпају и отежају но што п сад стоје, који су зајпста доста затрпани п никад се на боље окренути не могу, док год се чиновништво по већим општинама не размести, но шта више са умножењем послова све се више затрпавају.

Међутим, ако је у Београду много чиновништва и види се да оно доспева да после подне неради џш да пи пре подне у канцелдријске часове понеки кафенишу, то тако не стоји и по окрузима бар онима према којима ја ово и пишем а то су: Шабачки, Ваљевски и Подрински округ, него овамо има и имаће увек посла за ово чиновништво, но само треба распоред и бољи рад и ред.

Народ не жали плаћати радине и кад му послови брво иду, нити има штете от радина, но само му је криво а итштетно ако се не ради и ако није уређено како треба те да је за сваког боље.

Што се пак тиче среских судова | - шмам ово рећи:

| - Срески би судови

МИА

____- Кад се добро схвати и разуме “све | _

1, много умножили чиновништвои ово би млого коштало. Најпосле п не жалимо трошка, ал

8., долазећи среским судовима народ би готово толико псто дангубио колико дангуби долазећи окружним судовима, а веће бп муке и трошка имао но кад окр. суду иде јер, суп путови до среских купа гори но до окр. су- | дова, ту код среских судова немају људи ни њихова стока стана п сместишта као у варошима п не могу људи онако узгред и друге своје послове свршити које свршавају кад у окр. варош одлазе.

9., увођењем среских судова, сељацима никаква олакшица не би се учинила а ни корист, а варошани који махом по скупе новце подвоз напмају, има ли бп далеко већу дангубу и трошак но досад тражећи правице код среског судије против сељака што би опет сељаку на терет долазило, п тако тим не само што се сељацима не би помогло но би их то доста више коштало, Међутим срески судови повукли би за собом и дућане = механе, а зар још у томе, бар због поплаве са странцима, не видимо п за вароши и за народ превелику штету п од постојећих сеоских дућана, него да их још п умножавамо #

4., Но све то није још ни близу толика штета, колико би срески судови бпли од штете, >

а., што би среске судије били без сваке контроле и саобраћаја, који у вароши имају, те би и са знањем уназађивали се, а и самовоља п изигравање закона преузело би маха, па коме горе но народу, докле овако судије се п самим саобраћајем са варошанима усавршавату и велике теншкоће имају да постану самовољни, набусити, дивљи и подмитљиви. · <