Привредне зграде : ручна књига за привреднике и техничаре : са 500 слика у тексту

271

су чиновници, нити месари, принуђени да у свом лаком оделу ва рад прелаве преко дворишта и ходника, те да буду изложени хладноћи, промаји и киши.

Немачки се начин може препоручити ва све мање вароши до 70.000 становника, као и за веће вароши у којима месари кољу равне.врсте стоке, Али, ипак мора бити испуњен услов да се оделења за клање, ва чишћење "дроби, сточне стаје и хладњаче могу повећати, као и да све зграде имају довољно светлости и ваздуха.

Добар распоред зграда по немачком начину захтева врло много размишљања и увиђавности, док распоред зграда по француском начину ва пројектанта је лакши.

Тлавни услови за добар немачки распоред су:

а) Оделења ва клање треба да су непосредно, или, помоћу других зграда, једна с другим у вези.

ђ) Сточне стаје треба да су у близини оделења за клање, како не би стока правила дуг пут, те да може лако доби од стаје до кланице. Нарочито треба да су у непосредној вези са дотичном кланицом сточне стаје ва тешко покретљиву стоку (телад и свиње).

с) Оделења ва чишћење дроба и ва ђубре треба да су што ближе оделењу за клање и да се до истих може доћи под кровом.

ад) Хладњача треба да је у непосредној вези са оделењем ва клање тако, да месо, док се не донесе у хладњачу, не буде изложено прашини ни из дворишта ни са улице.

е) Повећавање оделења за клање, сточних стаја, оделења Ba чишћење дроба и хладњаче треба да је лако изводљиво.

2. Француски распоред. Код овог распореда вграде се постављају у редовима једна пореддруге, или једна позади друге, а симетрично једна наспрам друге. Поједине су зграде једна од друге одвојене отворепим ходницима или двориштима. Овај је начин први пут примењен на Париској кланици, која је подигнута почетком прошлог века по наредби Наполеона i, и одатле је овај распоред пренет на све француске и белгијске кланице, на већину талијанских, па и на веће немачке кланице (Елберфелд, Бремен, Шемниц, Хановер, Франкфурт на М., Лајпциг, Древда, Минхен, Берлин).

Главна разлика између немачког и француског распореда је у томе,што су немачки месари навикли да сваку врсту стоке кољу ва себе у једном заједничком простору; у Француској, напротив, свиње су се клале у једном ваједничком простору, док говеда и ситну стоку сваки је касапин клао у засебном простору, који су се ређали око дворишта.

У данашње доба не сматра се да је добро раздвајање вграда по · сваку цену на француски начин, нити њихово спајање по немачком начину. Често пута довољно је да се зграде додирују само на краткој дужини, по који пут довољна је вева двају грађевинских делова каквом таваницом или каквим пролазом са кровом. | При изради распореда „зграда на каквој кланици треба да су задовољени ови Gaxa | =