Приповетке / Бранислав Нушић

130 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

се невешт, а прави се иона невешта, ла опет мир, као да се и није управник полиције хтео да умеша код лепе Талијанке.

Што се тиче поп-Пере и управника, они такође лепо живе. За четири године братскога живота свега су се једанпут потукли. Али и то, разуме се, као учени људи, нису хтели да се туку по сокацима, да их цео свет гледа, него се тукли у канцеларији. Но и ту се може рећи да није био никакав узрок. Мислим била црквена слава, а црква нема прангија, а поп Пера донео пиштољ од куће па код „буди имја“ дође пред олтар, отпева једну строфу, па отрчи до прозора, наслони пиштољ па „бум“, па се опет врати и пева другу строфу, а црквењак чучнуо иза стола „свете тајне“ им пуни. Па то некако управник после празника пребацио попу; као да није требао из цркве да пуца! Али то му човек пребацио благим, пристојним речима, вели:

— Попе ти си међер нека свиња, зар се из цркве пуца!

А поп то некако рђаво прими, па каквим ти не назове управника. Управник нато опсује нешто гадно попу, мислим да му је опсовао и славу и попадију. Поп, као разборит човек, виде нашто ће то изићи, те хтеде мало ублажити свађу па вели:

— Ајд: ајд што псујеш попадију, напсио си се па ти се омакне, а и немам је дао Бог! Ама што славу, магарче један! — И још му нешто, тамо њему, рече.

Управник дохвати попа за браду, поп дохвати дивит па управника. После некако замоташе се 'обојица у попову мантију, дохватише се земље и, као учени људи, нису дабоме терали у крајност, већ се развадише лепо сами и, шта је било — ништа! Попу се мало проредила брада с леве стране, а управнику почео да се клати један зуб.

Тако је то било, али баш као и да није било. Чад живе врло лепо и слажу се.

И тако би све то лепо ишло, не би нико ни-