Приповетке / Бранислав Нушић

поје е је]

РЕГУЛАЦИЈА, НИВЕЛАЦИЈА, КАНАЛИЗАЦИЈА.

Код нас се у Београду, од двадесет година не овамо, непрестано нешто мери, копа, раскопава, насипа, спушта калдрма па опет диже и... једнако се ради, а тај рад, тамо у општини, зове се, званичним језиком, час нивелација а час канализација. И, као што видите, за свих ових двадесет година копања, ми нити смо регулисани, нити нивелисани, нити каналисани.

Мој комшија, газда Пера, назидао је пре неких десетак година једну кућицу, која је тада била с лица и равна са улицом. Не прође мало, а ја видех ту кућу у рупи. Не прође мало, а тек видим комшијина кућа на врх једног брда. Прође затим још година две, а тек, његова кућа није више на улици него дубоко у једној авлији; а кад прође још једна година, а његова кућа избила на другу сасвим супротну улицу. Изгледа, Боже ме прости, као да смо ми још пре Американаца измислили куће на точковима; па општина само доведе своје ватрогаске коње, упрегне их и извуче кућу на брдо, или је свуче у рупу, или одвуче у авлију, или извуче на улицу. То тако изгледа, али није тако.

Ево како то бива:

Ви, на пример, назидате кућу на линији коју вам је општина дала, и чим сте је назидали и примили од мајстора кључеве, а ви тек једно јутро видите: изишао један општински инжењер, стао на. раскршће, стоварио неке алате, забо неке шарене