Приповетке / Бранислав Нушић

158 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

да нам објасни планетни систем и он то овако учини: зовне напоље неког Живка, највећег ђака међу нама, коме су већ и бркови пробили. Постави га насред сале и рекне му:

— Ти си сунце. Стој овде и тихо, мирно, окрећи се око себе.

Па онда зовне једног средњег и вели му:

— Ти си земља. Ти ћеш се такође окретати око себе и, окрећући се око себе, да трчиш око овог Живка, који је иначе прави мазгов, али у овом случају представља сунце.

Тада зовне мене — јер ја сам био најмањи у разреду — па ми вели;

— Е, ти си месец. Ти се, дакле, мораш окретати око себе, па окрећући се око себе, да се окрећеш и око овог који је земља, па с њим заједно да се окрећеш око сунца.

Он то нама тако лепо објасни, па онда узме штап и стане као укротитељ зверова са стране, како би нас кврцнуо по глави ако ко погреши и, онда, на његову команду, стане једно окретање и трчање, да те Бог сачува. Не направимо ни први круг а ми се сва тројица срушимо онесвешћени. Најпре паднем ја као месец, на мене се сруши земља, а на њу сунце. Направи се једна гомила, нит знаш ко је месец, ко сунце, а ко земља. Видиш само вири једна нога сунчева, или нос земљин, или тур ме сечев. А професор поносно стоји над том гомилом и објашњава осталим ђацима планетни систем.

Па онда, професор немачког језика. Мали, ћелав, а наочари му тако ниско на носу, као да су му очи на јагодицама. Боже, оно што нам је тај човек објашњавао и данас памтим и никад нећу заборавити. На пример, како нам је лепо он објаснио, шта значи то у немачком језику помоћни глагол.

— Помоћни глагол, дечице, то је онај глагол који помаже оном главном. На пример, ја копам виноград и, онда, ја сам глагол ргађеп, дакле 1с8 агађе. Јест ал сгабеп не може да стигне да опкопа сам виноград; кратак дан па не може да стигне.