Приповетке / Бранислав Нушић

ЛИСТИЋИ КУ

кад вас грбача заболи немојте се тужити, већ кажте сваком да је то од назеба. Великим људима немојте истину у очи говорити, а најмање смете ту погрешку учинити према владаоцима и женама. Власт и пуницу немојте вређати; немојте заборавити да често дарујете жену и оне који су старији од вас у служби. Кад вас ко удари песницом, ви се насмешите и чешите се тек кад одете кући. Ако се с вашом женом забавља какав велики чиновник, ви се правите као да не видите. Научите се да баш онда ћутите кад вас савест гони да говорите, па ћете се убрзо уверити да је ћутање — злато. Кад вам хоће да скину капут за какву дажбину, ви реците да имате још један код куће; кад вас ко похвали, реците да нисте заслужили, а кад вас изгрди, насмешите се. Будите увек спремни да кажете владаоцу да је племенит, жени да је лепа, пандуру да је мудар, списатељу да је гениалан. У новинама читајте само огласе, а да би вам се разгалио мало дух можете читати и општинске објаве што се по угловима лепе. Ето, то вам је мој савет, радите тако и ви се нећете кајати; имаћете мира и на небу и на земљи и гојићете се!

— А не би ли се огрешио према самом себи>

— То је мањи грех но огрешити се према приликама. Човек сам себи може и да опрости а прилике, кад се о њих огрешите, не праштају!

— Хм!..

У том нам неко прекиде реч. Дође један чувар и муну ногом мог саветодавца у трбух. Он се окрете, погледа га мирно, па затим мигну мени левим оком. |

— Али, то вас боли» — прошаптах ја.

— Та да, боли ме -- отшапута ми он — али овај ме тера да идем у шталу, јер ми је положио лепо и чисто сено а не огризину. Е

Мигну ми још једанпут левим оком, замаха репом, окрете се и оде у шталу.