Приповетке / Вељко Петровић

28 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

надопуњавању метода наше културне мисије. Искрено признавши, наша домовина и наша народна државотворна идеја... |

— Каква мисија, каква култура, каква домовина, каква идеја, пфф, молим вас, млади господине! Речи, речи. — Паштровић се завали, ухвати се прстима преко округлине свога симпатичног трбуха, накриви поругљиво и изазивачки главу, као човек коме је ћеф да се свађа и да безобзирце лупа о главе непријатне истине.

=— А, молим вас лепо, реците ми, по души, волите ли ви домовину и народ Аг

Кезмарски чупну брчић, затрепта очима и поцрвене до огрлице.

— Ја мислим, да сваки прави и поштени Мађар мора љубити домовину и народ. У њој ће нас покопати. Дабогме, црвена интерниционала и пропагандом напујдани синови рођене мајке...

— Бррр!.. Та нисам ја искао да ми цитирате паушалску лирику. Молим, само мало искрености. Руку на срце! Ко је прави Мађар Част и поштење, али ви сте Шловак, мали Молдовањи је Румун, Халас на! а ја сам Буња. Ето нам чистих Мађара. Скупили смо се с брда с дола и поделили улоге, Каква мисија! Фланс, господине мој, млатњава, сад се утрпаше сви Вајтбаси и друге парабућске Швабе, само да дођу у престоничке новине, па кад опет засмрди која цркотина, да се нађу на реду. Шпорт и тоалета, то је брига за домовину наших магната и магнаткиња, а ми их мајмунишемо, јер ако си мудар, мађарство је дивно уносна акција. Деоничарско друштво, то су наши мисијонари. Волите домовину и народ, причајте ви то деци да се успавају! Ја знам, што волим то и сањам. Волим жене, жене и сањам, волим карту, рихтиг, сањам да играм макао, волим рибљи паприкаш, дабогме да сањам излет у Гомбош, али домовину и народ још никад нисам сањао...

Реците ми молим вас, шта је то домовина, шта је то народ |