Приповетке / Вељко Петровић

80 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

дјела била, истина, коректна и лојално српска, ја сам , био дошљедан, али само зато, јер је то било код мене / питање части. ; /

Нијесам нашао мира ни душевне хармоније ну у пријатељским односима. | /

Ви сте видјели малочас оне турове, из њија сам израстао. Ја сам њих оставио за собом, и више ми се вратити не иде међу њих.

Ја не могу гледати њихов источњачки, неискрени, подвалаџијски церемониал. /

Јесте ли их мотрили како улазе у кахву/

Сједе по тројица-честворица за својим јобичајеним столом већ преко десет година, а нихад неће друкче унићи, поздравити се, сјести и бесједити. Увијек на исти свечан начин, Сједе, превлаче брке, господствено разматрају уоколо, нуде се /духаном и диве се једно другом. А кад се чује да/им прилази који заостали члан друштва, полако се осврну и, дижући обрве, важно дојављују једно другом тај значајни догађај: — Ено, долази Бакир-бег. Глеђи га што је кршан!

= 0, о, кабаста је то, тухавли мудра глава!

— Јес, бога ми, о, о!

А Бакир-бег поносно дигао главу, свлачи ћурак полагано као одежду, опет корак по корак прилази столу, застане па отемена стамбулски селам:

- — Ал-лах раз олсум!

— Мерхаба, Бакир-беже!

Па онда прилази сваком појединце, смијеши се снисходљиво, удара селам и распитује:

— Мерхаба, Хаки-ефендија, како си2

— Шућур Алаху, ејвала добро. А како си ти, беже2

— Нека, нека, ефендум бенум. А, добро. А како ђеца 2

— А, добро; а како твоја

— Нека, нека; а, добро!

И тако редом. И онда се уступа мјесто са страхопоштовањем, нуди се, шути и чека прва мудра.

И тако се иде из дана у дан.

· Драги мој господине, и на теферичима, на си-