Приповетке / Григорије Божовић

КНЕЗ 99

људи да му буду при руци, само су сви морали посакривати оружје, осим момака око њега.

— Лагаћемо царскога човјека, но само докле је тријебно!.. — значајно он шапуташе људима, правећи последње распореде. -

Старински чардак од дебелих јелових брвана већ помрчао од дима и времена. Оштри кров од букове шиндре, покривен маховином и позеленио као стене по Бериму. Велики предњи доксат застрвен, и нањему кнез с агама увелико пијаше кад поворка стиже и заустави у пену обучене коње. Кнез викну, те из оближње куће истрчаше људи да Турке сретну и прихвате им коње, а сам не клецну с места. Капетану већ то беше доста. Он љутито одби да преда својега коња, но му га прихвати његов коњаник, па нареди свима да коње не распремају, него чекају готови на његову заповест и љутито изиђе на чардак. У чизмама и са сабљом, прљав од прашине и путнога блата, он поздрави Турке, па крвнички баци поглед на Швиковића, који бејаше устао да дочека царска човека како му приличи.

— Добро дошао, ефендија! — изусти кнез (и поздрави га руком и поклоном доста покорно.

— јеси ли ти коџабаша Крсто 2

— Јесам, у царево и твоје здравље... Ради смо као и вазда царском човјеку: да и нас кадгођ сунце огрије... Ако не умједнемо дочекати како требује, опрошћавај: планина смо и сиротиња љута; али срцем хоћемо, знадни. Опет, добро си дошао у божју и царскога раје кућу!.. Јеси ли здраво 2.. Заповиједај да сједнеш, ефендија драги!.. -

— 'С качкином се не пита за здравље царски забит... Бре, хасијо, што мислиш 2

— Сједни прво, вјере ти!.. Сједни да се упитамо за здравље, уморан си и да попијеш каву...

— Ћути, бре ђиди, бре... Демек-цар толико слаб да се и раја помамљује, а коџабаше одмећу... демек твој мртви Колашин Малесија је, а7..

— Има времена за свађу доста, драги ефендија: сједни кад те је Бог донио у моју кућу... Запови-

уааје