Приповетке / Григорије Божовић

106 ГР. БОЖОВИЋ

крупни, мрки и опори. С леве стране огњишта чељад. Свака жена из задруге покупила своју децу испред себе као квочка пилиће, држи у једној руци свећу, а другом се крсти ситно и брзо женски, тврдо да умоли Бога и светитеље за своју нејач и да закриле од ине вере и невидовне беде. А на средини до преклада стоји усамљено кућни стожер, кнежев брат, халовита грдосија, диван планински примерак плавога изгледа, који не носи оружја, али чува завете, кућу хлебом храни и брата ослобођава брига да би могао кнезовати. Стоји као литица, ретко се крсти, слабо шапуће; има снаге да уз рало запне као змај, мисли о мајци земљи, па је с Богом и Турчином добро: могућан је да припали дебелу свећу и дадне масну вечеру... :

Али баш тога тревутка, тако свечанога и толико притајенога, кроз богомољце се прогура један сељак и, цептећи од избезумљена страха, једва каза кнезу да је испод села читава војска Арнаута, коју предводи Халил Мухађср, тадашњи гласити хајдук, и да ће кроз који тренутак ударити на кућу да све попали и побије, а кнеза жива ухвати и обеси о орах, те да више Колашин Турчину не предаје нехарице. Лично му је то хајдук рекао и послао га да испоручи како се после не би причало да је на кнеза кукавички изненадно ударио.

— А има ли их много 2

— Ордија, кнеже, славе ми!

— Ах! — јекну кнез дубоко. — Свеједно: ој помози Боже, и свети Димитрије!.. Прото, ти сво, посао, а ја ћу мој, па како буде од Бога суђено... А и вријеме је већ...

И догоди се чудо. Уместо да свако штукне у мрак, све остаде на своме месту као да се није чула страховита вест. Прота се једва саже к соври, подиже крст, осени кнеза и остале, па поче да пева снажно и умилно као кад је био.ђак код попа Мијаила. Жене се окаменише на местима, привукоше своју децу још ближе, верујући да је то све што су дужне да учине. А код деце ни трунке страха. Голица