Приповетке / Григорије Божовић

10 ГР. БОЖОВИЋ

удвостручене. Он је прави Диоген, и ваљда на целом Балкану најближи великому цинику коринтскому. Замишљено је наслоњен на своју лудачку руку, са издигнутим као дуга обрвама, па опет симпатичан и доста интелигентан. Сав је црн као калајџија. Ко га не зна помислио би да је каравлашки котловар који се по селима виђа међу циганским скитачима. Одећа му је сва из црних рита каошто су калајџиске пачавре. Никако не можеш да разбереш из чега је састављена: то је просто хрпа набацаних у највећем нереду дреха, закрпа и сваке ваздијаније. У једном опанку видиш му сламу и чохани обојак, а у другом крпу чисте црне свиле, док је на раме привалио закрпу од просте врећетине. И те рите висе низа снагу његову у дивно потртим ресама. У рукама му је велики мечкарски штап, а код ногу, чим је на раскршћу застао, нарамак такође _ црних крпа, који му зар служи за одар при непре"станом кретању с једнога места на друго. То му је и свеколико имање.

Поред свега тога од њега бије нека отворена веселост и радост. Изгледа да живот посматра као философ, да га разуме, па му се ево на овај начин подсмева, доказујући му да је јачи од њега, да је виши — много виши — и од њега и од околине.

Читав чопор несташне дечурлије беше га окружио и мољаше га да му штогод одсвира:

= А Нестор, а жити Господ.

Но он се подбочио на лескову штапу, начинио смешно-озбиљно лице, упро поглед у децу, па хоће да продре у њихову несташну душу, завири тамо и види да ли се она збиља интересују његовом вешти- ном, његовом музиком, коју он веома високо цени. И по игри на лицу чини ти се да се пријатно изненађује, да воли ову детињску безазленост, љубав према њему и поштовање његове свирале. Почиње да се осмејкује и бива снисходљив према молбама малишана.

— Анде, чичо, ће те слушаме!.

· Он завлачи руку у црна недра, чеше се, и пес-