Приповетке / Григорије Божовић

КРАЉЕВИЋ МАРКО. — КОЛАШИНСКО КАЗИВАЊЕ —

Снагом слаб, а изломљене душе, исмејан и испљу· ван, сеђаше на високој обали језера сињега краљев син. Он је у добу кад његови суврсници напуштају мајчино крило, хватају се бојних седала и стрела отровница да отпочну витешку науку рата крвава и племените забаве господске. Заклоњен шумном трском и високом власуљом планинскога предела, он беше опружио своје танке ножице преко ивице обалске; ручицама жутим као воштанице и сухим као спарушене гране ухватио беше своје подбуло од удараца лице, омашћено као земља влажне језерске околине. Краљевско на њем рухо бејаше растрзано, уваљано и искаљано неком безбожном руком која воли да га види само на крепком, а никако на овако нејаКом изданку оних који грозно заповедаху и власно распростираху своје страхотно краљевско величанство. Слабодушни Марко беше се прикрио овде да плаче, да у овакој самоћи кроз сузе излије своје јаде и боле, — оно страшно презирање које му бејаше дар, почевши од његова краљевскога оца па до последњега чобанина у породичној државини.

Мало даље од њега пасијаху на травној обали велика стада краљевске стоке по врстама својим: говеда помешана са небројеним табунима коња, какве су само тадашњи тргови светски давали за велике ратове, упаде у туђе државине и витешке утакмице при дворовима; дугоруне овце и козе, мазге и ослови, на којима се преко стрмених врлети преноси краљевско благо на мору трговцима; припитомљене ко-