Приповетке / Григорије Божовић

БИТОЉСКИ БОГАЉИ 19)

творен пут, и да мора одмах ићи у место својега рођења, Битољ. Успео је толико само да добије аудијенцију, којом приликом је уверио султана о својој лојалности и показао му неколико нових прихода у Маћедонији, што је одмах примљено, а то су приходи од пасоша, нуфус-тескера, марака, државних хартија и при и И дошао је овде да чека своје време... | Тако прича несрећни Књаз Јевангелије Николајевич Донгар, који се увек наљути ако га не ословљаваш или: „јЈевангелије Николајевичу“ на руски начин, или „Књаже“. _ Говори српски, турски, француски, грчки, вла· шки и руски. Најрадије и најлешше говори руски. Мисли на том језику и зна га тако савршено како га странац готово није у стању научити. Његово · умекшавање при изговору, његов нагласак, склоп реченица, затворено изговарање самогласника и дикција може се чути само у Замоскворечју. Назовеш му Бога. Он-се прене: = О, здравсшвуп, православно, и да ти салонски полупоклон старога гардијца, осмехне се, па наставља руски: Скука' смертелљнал, брашб... Овај народ овде — псећа је публика. Културном човеку и по несрећи од старина племићу, истинскому аристократу, књазу — потомку Великога Александра, немогућно је овде живети.. Сволочљ“. Сви гледају на мене као на лудака. А такав положај: ја сам се погодио с- оним у Цариграду да ми Отоманска Банка овде издаје половину порезе са земље и чисто крунских доходака, па ми пе дају ни једне меџедије. Отишла нека ђаволска депутација код генерал-губернатора и рекла да народ не може плаћати данак и цару и некому лудаку кнезу“ Донгару. Сволочњ/. А како сам се за њих трудио — за дранбУ зтакуто!.. И сад

„Страшна досада, брате! Стока. „Бубре такво!“

а по ~