Приповетке / Григорије Божовић

46 ГР. БОЖОВИЋ

Кад са дружином изби на кршевиту Красту, која се као неман надноси над Ораховцем, Сталета испали и остала четири метка из револвера, дајући знак Будалића братству да више узалуд не троши барут: без сметња стиже у Кијево и затвори се у -кулу.

После три дана Сталета замоли Љутана да позове све барјактаре и старце да реше спор: пребију крви и одлуче шта он Будалићима дугује. Али ствар беше узела големе размере. Сви барјактари осим беришкога и острозупскога узвикнуше да је ово нечувено и да неће никад допустити да се Србин овако смеје над Арнаутима. Не само то, но одлучише да га нико не узимље у заштиту и да је сваком без икакве одговорности слободно убијати свакога из Сталетине породице. –

— Нити је право, нити је то мушки, нити ће се Бериша покорити такој одлуци, јер је Сталета није заслужио — рече наљућбен Љутан, па отиде кући, известивши овога о свем што је урађено.

— Има Бога, хвалимо га свугде, и за нас, браћо! — прекрсти се Сталета на ову поруку и посла једнога вола писаније манастиру Девичу, па нареди браћи да излазе на рад и не крију се више.

За непуну годину дана побише му сва четири брата. Тројицу је осветио по реду само са по једном главом, али кад му погину последњи идући с њиве између жена, што се дотле није било десило у Прекорупљу, Сталета хладно прозбори:

= Барем гробље ће после нас остати!..

Он се из основа промени. Пошто му браћа не оставише деце, он њихове удовице лепо отправи њихову роду, земљу даде сељацима под четвртину, а стоку подћесими. Набави довољно пушчане опреме и на кули заведе опсађенички живот арнаутски. По десетак дана у кули је бивало мирно и без жагора, да би се после кроз пушкарнице чули шемлуци, гусле и тамбура. Сталета би славио на тај начин сретан свој долазак из крвавих пустоловина. јер он изједна свећаше своју браћу и свакога увређенога у крају. Убијаше за свој рачун, за друге и Србе и