Приповетке / Григорије Божовић

ПОПУТ СТРАХИЊИЋА...

Код БЂурђевих Ступова сабор. Свет бели из Доњих и Горњих Васојевића притискао раван око манастира као какав ратнички логор. Госпођин-дан је празник кад се недалека граница потпуно отвара, те цркви долазе и они из Црне Горе, као и ови што су око Лима. По пољани се пуше огњеви, поред којих -се окрећу пецива за главаре, и спремају у бакрачићима цицваре за чељад и својту. У неким гомилама извијају тужбалице своје жалопојке за изгинулима, док се на многим местима вију кола са песмом и у њима поскакују по једно женско и мушко. Мали трговци из Пећи и Рожаја гласно нуде младицама огледала и другу сељачку потребу, а једна се чета турских низама шћућурила на крају, па гледа ову мешавину и прижељкује што заповест тражи да се не крећу и не љуте Васојевиће. А баш до цркве, под свежим вењаком, засели главари, не знаш баш да то нису котарски сердари, или удбинске аге. У зачељу војвода Миљан Вуков, па до њега кајмекам Мурат бег Ганић, а с друге, стране по старини војвода, сваком мио Љакић Војводић. Ту је Панто Цемов, мудре двије Зарије и, ко би све побројао васојевићску госпоштину ... Поседали главари на простирке по трави, па посматрају сабор, квасе јуначка грла и воде мудру беседу.

У дно скупа, некако брижно и ћутљиво сеђаше Јован Деле, познати харамбаша и јунак, пустолов и најсрећвији васојевићски женскарош, о чем су се већ приче причале. Чудан изузетак. Тамо су јунаци као девојке, а женекарошева пушка није одвајала. На