Приповетке / Григорије Божовић

74 - ГР. БОЖОВИЋ

Викнуо он Мују — ето га ту, не да му лагати — да распреће жеравицу, и баци на њу шаку шушкора и грања. Плану огањ и засветле чађава уџера. Кад поред огњишта испод губера вире четири ноге: божја вера, две женске, а две мушке. Друга је то њему, Јовану, жена коју је отео од Ашана, млада и задригла као туч. А он је често оставља... Тргао Мујо Уштипаљ губер, кад поред снаше једно момче са Полица, младо као роса. Уморило се и заспало као јагње. И она пуста као да три дана ока није склопила: — могли би их и у Лим бацити, а не би се пробудили ... Плануо барјактар као љути рис и тргао јатаган. Од вељега чуда домаћин није знао што друго, него му као детету истргао нож из руке и заповедио да мирује. Нато Мујо запрепашћено погледао како се то може да ради, па као опарен пошао у -мрак и ко зна где је преноћио... Постајао он, постајао, па му се срце стегло, а они се никако не буде Завукла његова домаћица руку момчету у недра као да се боји да јој у сну не утекне. Пришао је и пробудио га. Кад је спазио његове престрављене очи, он га нежно дохватио за ухо, извукао на ледину и само му шапнуо :

— Нећу ти ништа, Само ако икад пређеш преко бријега у ове стране, било и на причест у манастир, заклаћу те као пијевца!..

Затим се поново вратио жени у кућу. И сад пита главаре да му мудро и витешки ократе шта је ваљало учинити такој жени. Нарочито кад се има у виду ко је он, Јован Деле, и да ли је с образом пасао силав...

Главари се намрштише, док они млађи почеше да се погуркују у уверењу да Јован Деле гони шалу с њима и да хоће да се насмеје мудрости, нарочито, двијех Зарија.

— Ти се шегачиш с нама Јоване, — озбиљно му рече Зарија Бакић.

— Не, образи, образа ми мога небјелога, никад ни дао Бог!..“