Приповјести : црногорске и приморске

ПРОКЛЕТИ КАМ 203

Мрђен дохвати опет мотику и стаде да ломи ђер: „Гђе га ђаво и мој гријех нагна на мене сирака! Жив ископа калуђере, а мртав ево сад мене! Да се враг роди или умре на крај свијета, мене допане да му направљам колијевку и дубем рупу. Прије Мрћена закопали до године, но већ ио Ђикова хљеба.“ Овако Мрђен нарица, док издубе рупу до наса. Закопају у њу Мијата и натоваре врх њега камење и трње, да би на чудо био и живи да изнутра прокопа и изађе.

Кад Ђико и Мрђен пођу кући, Мијатовица почне да кука мужа и да куне и у кам затуца кнеза и сељане, што јој на правубога дом затворише.

Трећи дан дође ноћу моба из Грбља пак пренесе крадом Мијатово тијело дома, гдје га свечано укопају у сјен црковни.

То се било готово и заборавило, док: Друшко пронесе да је изникао усред зиме босијок као чућег на Мијатовој плочи, и да врви старо и младо да гледа то знамење и да гроб целива. Властела се од страха смаме и нагнају провидника тер пошаље чету војске да мрца откопа и да му трупље сажеже.

Намјери се у селу онај исти калуђер, који је годину прије избавио бабу Цвијету од пасје смрти, и што није хтио Мијата одријешити и причестити. Не пусти калуђер војсци да мрца откопаје, но скочи на гроб, стани у дубак и почни клети крстом у руци ко би се машио да земљу преврће; док један од суда, што је војском управљао, рече: „јадан калуђере, та је псина, као жив, дигао на душу тебе и све превлачке калуђере пак га ваља мртва спалити живијем клаком да се свијет памети учи!“

— А ко је вас поставио, викне калуђер, да мртвијема судите2 Ако је истина што кажете, Бог ће бити већ за то осудио или помиловао Мијатову душу. Пустите му тијело да мирује до стражњега суда; не срдите Бога и не дирајте се у његову вјечну правду. Не пуштам гроба отварати, ако ће се мени на овом мјесту данас мој отворити.

Тек војници да дохвате и вежу калуђера, скочи пук, који се био на побуку окупио, и разаждене ону