Приповјести : црногорске и приморске

204 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

чету плаћене купљавине, и сломи је дрвљем и камењем. Промисли како су провидник и господа то нашарали у Млетке: Посветили калуђери Мијата и подигли пук противу дуждеве силе. Који час ће Бока ударити на тврде градове и оборити крилатога лава. Иванбег им је друг и пострекач, који је обећао да ће Мијата жива предати а хранио га је у потаји медом и погачом за жива, а сад га прогласи мучеником и свецем. Није нико скупље лажи плаЋао од Млечића; но је било тешко ономе на кога су се придизале.

ЈУ. ТЕНАЦ.

Мртви Мијат разбијао је сан которској госпоштини. Стари Враћен пошаље по Друшка, као тобож“ да му навијести да су звона кренула из Млетака и да ће који час доћи под Котор. Гђе зуб боли ту и језик тиче! С ријечи на ријеч доведе их разговор "на Мијата: „ја сам чуо синоћ“ каза Друшко, „да ће га калуђери откопати и пренијети крстима у манастир, пак га успети на олтар да му се пук моли и завјете носи; а доћиће на то весеље пука као тушта чак с Дунава. Овоме је послу крив ваш суд, који је послао војску усред подна да Мијата раскопава, а препоручио јој да мирује, да не би кога драча огребла ни глава забољела, тер скоче жене из села с куђељама и вилама, војску сломе а ђецу науче да пјевају како је дуждева сила стругала низ оне долине, ка: овце кад их звијере гони! Да сам се ја чуо, којега често питате а ријетко слушате, не би слали војску да раскопа ону мрцину, но Бах ја навести исто село да Мијатову љешину распори и да јој грохотом гроб наспе.“

— Је ли могућег! упита зачуђени Враћен. — Јест, богме, ономе ко умије, и који је нашему пуку вјешт, отповиједа Друшко.