Приповјести : црногорске и приморске

208 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

мртви домаћин обноћ, петнаести дан по укопу. Кад то чуше ђевери пукну на њу: „Гђе мртви муж=2! Што лажеш, тамо она кога није овђе, и злогласиш мртва друга 2“ Дохвате је да је у врећи од кострети утопе у море, но на Бога скочи село и осуди да пођу на пророчицу да удовици на длану прочита старо и ново житије, да виде је ли загазила. Пророчица каза из пера петопрснице ка: из књиге, да се мртвачко трупље, кад крене да се вукодлачи, иза хода "савије у кожурицу, као буба кад свила, пак се зачне у смотки лепир, а кад лепиру петнаести дан промоле рокчићи а изникну криоца, излети и иде по жену. — Гђе лепир по жену 2 је ли Бога под небом! реку зла браћа. А проречица: А ви га рашчепрљајте да видите јесам ли погодила. Пођу сви шест с трновијем кбцима на гроб и нађу збиља брата гђе се надуо као кожурица; скопај коце и избоди ону мјешину набрекнуту. На њихову несрећу било им дрвље краташно, пак се прегињали у гроб да им прутови досегну, тер у оној хитњи и навалици остркни и окропи их по која кап оне погане крвушине, и нестану сви шест у кратак рок, а претворе се заособице тенцима, да је била на чуду сва барска држава док је ђавола истријебила.“

А једно момче са шале: „А да зато Мијатовица не да мужа бости, јер се лепиру нада!“

А брат Мијатовице: „Не нада се она томе, нити је ко полази, но, тамо њему, мучи, кад не умијеш љепше зборити! Мијатовица се развила као ливада, да на њу брецуља пане би се мољак учинио!“

У то дођу с пазара два сељанина и кажу. да су чули у Котору, како је поп Крцо Бјелош ходио некуђ пред зору да исповиједа ббника. Кад дође на једну раскрсницу, напане на магаре натоварено на утреш мијехом пунанијем уља. Пошто виђе да је шићар пуст, рече ђаку, што за њим иђаше: „Дохвати мијех за грлић, стисни га добро да ти не поплузне да не проспеш уље, пак га припни на раме и носи у село, а ја ћу узјахати на магаре, да ме изнесе на ту главицу, јер су ме ноге издале.“ · Кад дођу у село; један с