Приповјести : црногорске и приморске

ГОРДЕ ИЛИ КАКО ЦРНОГОРКА ЉУБИ 245

ли људи, осим ако си наумио са мном у манастир да те постригнем> Твоје су ријечи племените и, ако ме не вара вјештина свијета и вијека, одговарају ти срцу и разуму, Пак иако те је љубав занијела и у твому младому срцу клицала, јер ти је приспио рок да платиш природи дуг, надам се да ћеш у њој постојан остати, јер би друкчије свој вијек у пакао претворио. · Ти си, као учеван чо-к, до данас проучио нарав горштачку и првобитне обичаје овијех становника, и чудио се чисто разлики која их од вас раздваја. Да Горду вјериш пак развјериш, уцвијелио би ње дичну кућу, која те страна угостила; очупао сиједе власи једног поштеног старца, који је слави твог господара изложио погибељи свој и живот своје породице; погазио би сб и хљеб што си у тој кући осмочио, а искубо из божјег перивоја красни цвијетак што је створитељ намјенио доброј срећи, љуцкоме напретку. ја бих погинуо животом, а ти кад би и жив остао, залуду би живио; пратили би те срам и гриза до гроба. Отвори очи и дођи у себе! Ако се уздаш у свогу постојаност, без које љубави нема, шљедуј срдачному нагону, кајати се нећеш; не ли, прођи се Горде као живе ватре! __Кад је Спасоје отпутовао к Скадру, није се бојао Махмутова коца ни конопца, него вас гостију, да му се образа не дотакнете. Чувај ми поштење као твоје влашто, а мене ево да те послужим! |

У младоме поручнику узмути се крв, удари зној низа чело, а зенице окрену на сузу: — Да те нијесам оцем прозвао, твоја сумња о моме значају била би ми погибељна уврједа; но као родитељу и богооцу не могу него да ти љубим руку и свештенством закунем да је проженеш из твога срца, као недостојну оца и сина!

Дебеља загрли Шенпфлуга и пољуби међу плавим очима; пак се поврате кући, зазријевши, каткад и нехотице, осијев мјесечног уштапа, што је на истоку обасјао да раждене нотње тмуше.

Кад глас допаде владику Петра на Стањевићима, обичној му љетици, да ћемимо њега и без његова зна-