Приповјести : црногорске и приморске

СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША хххш

пише трепавице да угледам свијет; исто тако на стр. 202 (панч. стр. 254, наше стр. 173) „да окади синовљу колијевку.“ На стр. 206 (панч. стр. 260. наше 177) испала је читава дужа реченица „Ова старица оставила манастиру Превлаци, при смртном часу, сто Јуката од свога материнства“. Веће испуштање је и на стр. 216 (панч. стр. 273, наше стр. 216) „дужни, да му дом не полазимо ни 0 богојављењу ни 0 крсници, ни да му отпојамо.“

Има, поред тога, још појединих грешчица. Тако на стр. 52 „не знајући док су сплетке и потворе досегле“ место докле; на стр. 53 „То је прва што чује“ м. чујем ; на стр. 57 „и опоме о заданој вјери“ м. опомене; на стр. 105 неспретна је фраза „с каменом с рамена“ него ће бити „каменом с рамена“; на стр. 142 „а да је ово до ђавола“ има да гласи од; на стр. 144 фраза „да су то масла попадијина“ поправљена је у обичнији облик, „да је то масло попадијино“; на стр. 147 „да ради разорити дом божји“ м. да радим; на стр. 172 „сваки дан у Млецима вјешају правијех људи“ м. правијих; на стр. 175 „пландовао под њезинијем _дубравама“ м. по; на стр. 185 „дохвати пушку и опручи“ м. опучи; на стр. 208 „пренесу стару у цркву“ м. „у стару цркву ; на стр. 253 „петнаест година превео у прошњи м. провео; на стр. 267 „зашимо с очима“ м. замемимо и доста сличних. Разуме се, да су погрешке те врсте сада исправљане, исто као и све оне друге ствари, које смо напред навели. Иначе, свуда је задржан сав Љубишин текст са свима његовим диалекатским и архаичним особинама.

Панчевачко издање допуњено је са две доцније Љубишине приче, Гордом и Судом добрих људи.

У нашем издању молимо да се исправе ове грешчице: на стр. 25 „авлија с тријемом“; на стр. 39, ред 3 истрамжсиле м. истрачиле; на стр. 44, ред 32, личили м. личали; на стр. 99, ред 25 одвезу м. одвезну.

= |иниј