Приповјести : црногорске и приморске

8 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ.

(Прича паштровска из петнаестог вијека).

На сред приморја опћине паштровске има једна мала лука, пусто жало, коју људи и дан данашњи зову дробнијем пијеском. То је земаном бивало мјесто

" гдје се народ купио на збор и на одлуке, кад је та опћина слободно и неодвисно управљала сама собом.

Четири суђе и дванаест властела, од сваког племена по један човјек, слободно и на поређе изабрани, сједили би под једном међом врх пијеска, а остали домаћини један до другога по-пијеску, и ту вијећали и судили о најважнијема послима. Један вјешти писарчић сваки би пут записао у једну велику књигу што је збор закључно, или суђе осудил=.

Сваке године о видовудне, у пучини љета, бирала је скушштина отворито суђе и властелу; предавала им законик, староставник, књигу и сребрни печат; а они би се клели скупштини да ће неумитно судити, а законе

"и одлуке зборске вршити.

Кад их гладне године 1423. почетком травња премами и превари поморски војевода Бембо да се својевољно метну под закриље крилатога лава светог Марка, да их тобож Турчин не опржи, уговоре писмено на дробноме пијеску, да ће им се оставити у свој цјелини староставник, и да им се неће узимат никакав порез, ни данак новчани ни крвни. Не питај ме како је Венеција своју ријеч одржала, и како је мало помало крњилаи остризала ове уговорене слобоштине; то знаш сам, или се лако досјетити можеш. Као момак, хитар а лукав, кад се облијеколи и окојаси младој и невјештој цури, ова јадна попусти мало данас, мало сутра, док му робињом постане, пак му већ не одриче ништа.

Један дан прољетни на главној скупштини, коју су сазвали суђе и властела на обичном мјесту од правде, да подијели пресушено полуже, дође на искуп у доцније и Кањош Мацедоновић, човјек ниска струка, али жив и ћеперан, да би сена игли вртио. Мач о пасу а челенку на глави, викне: Помоз Бог браћо!“ Он је скоро "походио Млетке, за то се свис њим поцеливају и за-