Приповјести : црногорске и приморске

28 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

_ остала својта и пријатељи. Прије нег су стали да благују, старији зет узме са стола крст и нож, прекрсти хљеб шиљком од ножа, па му окине двије ноге, а двије остави цијеле. Положи нож на сто а дохвати чутуру пуну вина, па призове домаћицу и даде јој ону половину крста неначету и вино: „Која те у мијесила, мијесила те на дуго и на много у свијетло, у бијело, у здравље јуначко!“ Домаћица Катна прихвати хљеб и вино а одврати: „Бог дај господину!“

Иза прве поставе дигну се сви гости на ноге, ! духовник очита пјесму свецу и окади сто тамјаном. Онда најстарији зет узме чашу и наздрави: „У велику божју славу, да Бог и слава божја поможе домаћину, његову сину и свакоме вјерноме пријатељу који му о части и о добру радио. Да му крсно име, свети Никола путник, долази на здравље и на весеље док усхоће Бог. Да му божја воља сачува искрене пријатеље гдје гођ којега од узданице имао, а наврати противнике и злотворе да му добра мисле. Боже дај, да му сваки поштени рад напредује као лишће о Ђурђевудне“ и тако даље.

Кад људи устану, посиједају жене и дјеца и они на част, а домаћица им служи око стола. Док људи посиједају уз ватру и на поређе уз гусле пјевају, сиромаси крену на конак благословом и наздрављањем.

Око огња једно цр огорско момче, намјерни гост, упита домаћина, што је рећи да Паштровићи не пеку овнове с главом.

„Има отад сто година“ рече Ђурађ, „да је збор учинио ту запријеку, а ево ти с чега. Била свадба у Никошића, а одива баш из нашега села. Нринесе домаћин сватовима пецива, три пуста двисца као сало, постави првога у чело, другога по сриједи, а трећега у засједу – Првијенац тргне нож да онога у челу расијече. Недаде му бијес да мучи, но пружи кнезу главу и дода: „Глава иде глави“. Стари сват, који сједијаше у зачељу, промути се и рече: „Али смо тобож ми остали репови . Ту се заваде и побију, јер је свадби " глава домаћин, а сватима стари сват а не кнез. Зато