Приповјести : црногорске и приморске

СКОЧИДЈЕВОЈКА 29

збор укине обичај да се овнови с главом пеку и угјече глобу ко преступи.“

А момче: „То је све добро и лијепо, али је тужно виђети на столу безглаво пециво“

„Истина је“, поврне Ђурађ „но је боље и пециво безглаво него ли окрвављени сто. Ми смо вазда с тога гинули, што смо хтјели да господаримо сви. Тешко кући без домаћина и земљи гдје је свак кнез“.

ИП. ИиСспПрРОС.

На преустаке Никољадне пратио је Стеван старицу тетку очину сестру, која се с пића враћала из рода у дом, носећи колаче хљеба шеничнога унуцима, заовичнама и дјеверичићима. „Што си синко сјетан 2" упита тетка братанића, моди ЦИ натегом главу и густе обрве. ;

А Стеван: „Наумио сам ходити у свијет, омрзла ми је кутња радња као да је крвничка“.

„Није, ни дао Бог, но ти памет просвијетлио“! настави тетка дохватив братанића у мишку десне руке. „Шалиш ли се збиља г Ти си „знаш, самац без браће, на доста иметка док усхоће Бог. Гђе би синко кућу затворио и на она два гроба оставио твоју мукуг А ко ти је на ум пало да се жениш и кућиш, са срећом, има у нашему селу цура на избор и по роду, и по Релу, и по дивоти. Тек сезаручиш, омилиће ти напријечац радња и корист. Но се прекрсти и прођи свијета; свијет је за скитаче, пробигоре и безнишњаке у којима није ни куће ни напретка“. Стеван надостави гледајући у црној земљи: „Ја се нећу женити г.е ми се не свиђа, а гђе ми се љуби ту њешто запиње. Ја бих на примјер радо узео кћер Вука Мркоњића из Шестана. Био сам јој ономадне на угледе. Ту ми се прекиде пупак, но знам лијепо да ће ми отац и ујак бранити. па ми је најљепше ходитл у свијет, о мањем злу, да је заборавим .

„Немој синко једити оца, Бога под Богом, ни дичног ујака, који те љуби као рођена сина, но се