Приповјести : црногорске и приморске

СКОЧИДЈЕВОЈКА · 31

Кад било ујутро, урани Катна и оде с оне стопе у брата. |

Живио Стеван Штиљановић у селу Бечићима, питомој и здравој жупи, при мору според отока светога Николе. Бијаше Паштровићима кнез и најбогатији мјештанин. Остао удовцем без порода у најљепшем цвијету своје младости, није се био јошт оженио другом, но својијем многијем приходом помагао сиромашад и задужбине градио, као Манастир Прасквицу и светога Николу врх Бечића. Прикладан стасом, јунак срцем, кротак, побожан, мудар и разборит, никога није мрзио ни презирао осим лукаве млетачке владе, и у својој самоћи уздисао за изгубљеном слободом своје отаџбине; али се је устезао од сваког јавног прегона и преврата, а своје земљаке тјешио савјетом и примјером. Млечић га је трпио за невољу, прежећи га и пазећи му сваку ријеч, сваку стопу, да би га како уловио и смакао. Кад угледа сестру на уранку, зачуди се и побоји да му се није зету какво зло случило. Катна приступи и пољуби му руку, а он њој чело. Поче Катна из далека повиједати како је над варицама видјела да ће јој се дом угасити и ископати до девете стијене, па све на даље док дође казивањем на синовљу женидбу. Кнез се сјети посла, пак из велике доброте не хтје сестри на жао рећи, већ је свјетова да сина вјери а да ће он то пред пуком оправдати. „То је судба“ рече он „којој се човјек не може отети, а обичај није закон. Вријеме је да се једном отресемо старинског саможивства и да уђемо у ширје јато. Да се нијесмо лучили, од свакога поносили и осамили као спуж у својој кори, не би нас туђин притискивао и давио. Него поздрави ми старца зета и реци му нека да сину благослов, и да вам то весеље буде у добар час“.

По обједу врати се Катна кући весела и донесе |

мужу и сину добре гласове. Ђурађ подигне рамена до ушију и умукне. На Шћепандан крену просиоци к Шестанима, два прва братучеда Стеванова, један по оцу а други по мајци. У

Ријетко је маћуха добра пасторки, кад. има код