Приповјести : црногорске и приморске

32 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

себе кћер од свога срца, али је Марија Вукова била сваку другу злоћом надмашила. Донијела мужу у прћију одраслу кћер Руму од првога мужа, јадну је Ружу презирала и мучила, гладињом и босотињом морила и сваки дан на најтежије радње слала да се ломи и дави под бременом и муком; а Руму гојила и његовала као цвијет у перивоју. Све што се прича о Пепељуги и Златуници, све се то, и много горега, у кући Мркоњића данимице догађало. Руму је мајка одјевала као да је кнежева кћи, излагала је момцима на угледе, на посјела, на светковања, на пирове, у хора и у кола, били кога намамила да кћер уда. Није Руме ништа радила осим што је везак везла и у сунчаноме заходу пљела у врту дивљу траву, или на љубицу вабила челе кад се роје. Е

Но је Ружа љепша изгледала у свом неопточеном и неурешеном корету, него ли Руме у свиленој долами! Хитра, весела, отворита, није на њу нико могао познати колико је суза у непреспатијем ноћима код ватре лила, или у шуми дрва сјекући. Руме је била трома, смушена, а красте јој лице намрштиле још у дјети ству.

_ Једно вече, баш на божидан, види Марија Ружу гдје је развила вијенац и стала плести црне косе: „А гђе се спремаш вечерас на игру, ето се плетеш као да ће те свати водити2! О куда ти чешаљ и сапун2 С ким си главила састанакг“ Ружа се зарумени и смути, па тихо и покорно одговори: „Рекао ми је тата да ћу с њим на посијед у сусиједа Рашка, па не могу тамо неумивена и расплетена. Чешаљ ми је донио отац јесенас из Скадра а калупац сапуна даровала тетка, кад је јошт о свецу долазила“. На то маћуха срдито: „А што си за плетенице зађела црвени опток, каода си ти од удаје, а нећеш никад зелена вијенца ставити на твоју главу. Мичи опток с главе да ти се село не руга. Шта ти хоће косе до кољена,што их не поткинеш или ликом не вежеш, но тај пуст по три уре чешљаш»“ Пак јој силимице искубе опток и узањ и :чупа бич власи, а затвори скрињу да јој не да узети цревље, убрус и корет. Ружа пође онако распле-