Приповјести : црногорске и приморске

· 38 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

Бјаше се са мном договорити хоћеш ли је дати, па ти хћах казати да је обећана. Није шала Радом ратовати! А Стеван кад види каква ти је кћи, прекинут ће пас, пак ће ти распуштеницом доћи на огњиштде без паре постојбине. Ко што 'еље пред њим пада!“

У тому разговору полијегају и заспу јетки и зломисаони. -

Када у јутру, опреми Марија Раду момка да се састану у Бар на пазару, да притврде вјеридбу Ружину. На састанку каже Марија Раду све редом и научи га да уграби Ружу с пута или с воде, а да ће му је она навести.

„Нећу“ рече Радо, „ни дао Бог за жену дати главе. И кад бих пренио ђевојку тако далеко без опријеке, не би ми било већ стојби не у Паштровићима. Но ћу ја поћи сутра у Господара и све му право повиједати, па ће ме он научити шта да радим. Он зна да сам ја главио с тобом Ружу, он је видио цуру о Тројичинудне на Румији врх Бара у колу, и рек би да му је мила, јер ме вазда припитује кад ћу је водити, и обећава, да ће послати најбољега момка да ми мјести њега кумује при вјенчању“.

Марија додаде: „Реци му да си ти његов |етић, а Ружа његово чељаде, па да се годи њему срамота, ако ти ко жену уграби. Ја сам чула да је нека пизма међу Господаром и Кнезом паштровскијем, а Стеван је кнежев сестрић, па му не заборави уђест у ухо да је то кнежево масло, и да он све ради на његов пркос. Тако ћеш га боље натећи да се заузме за ови посао. Боље да си мртав но срамотан!“

„И ја сам чуо да су се загризли Кнез и Господар па мудро говориш, Маро“ рече Радо, „да је најбоља у тој ватри пухати док се распали, па ће тад горети сама“.

Ту серуче и раставе.

ПТ. МЕДИНИ И БУБИЋИ.

Има једна српска породица, која је цвијетала три вијека и рађала одличнијех мужева, о којој се