Приповјести : црногорске и приморске

СКОЧИДЈЕВОЈКА 39

мало зна изван роднога мјеста, јер се је омакла повјесничарима и годописцима, као многе друге што су се временом истрачиле или туђинство приљубиле.

Звала се Медин, по свој прилици с тога што јој се најпрви дошљак звао Медо. Неки кажу да је старином из Медуна, али то није никако доказано. Од ове лозе живио је у Млецима године 1848 Датајко Медин, и био присједа грацког збора, па кажу да се и данас помиче који остатак тамо гдје су ту породицу записали у златној књизи још 28 рујна 1791 под број 584.

Многе се придошлице земаном припишу тој породици, многе се друге помијешају у ратна и мутна доба, да се данас не да разазнати је ли збиља у њој који прави потомак старинскога порекла.

Како је да је, чита се у некој старој листини да Балша Зећанин даде у прћију својој унуци Анђелији, кћери Стражимировој, кад се заручи с Дамианом Медином, сином Меда Радославова, земљу Брестовик, да му они људи служе и данак давају и да су му подложни кнежеви кмески Ластве и Надлуга „и ко би се противио иза моје смрти овој повластици ш уговору, био син или други господар, да је проклет од Бога, од свега кола небескога, ш од мене“. Ова је листина дана у Бару Х ожујка 1361 и потписали је свједоци Иван задранин и Милош скадранин, а притврдио и печатао Никола Вујошевић тајник господарев по наредби Балшиној.

Датајко Дамианов (Медов) био је код Душана протовестиар и како се чита у једној другој листини, у којој су нацртани главни часи Душанова царевања, изданој у Пр :зрен 17 просинца 1355, на годину прије његове напрасне смрти; потписаној од Јована Бобалића ћесара и великог биљежника, и Смиља дворјанина, тајника и насљедника гацке бановине; Душан дарује Датајку Медину, кад се овај стани на обали Јадранског Мора близу града Бара, села Грађане, Утрг, поље под Сеоца (у Црмници), град зецки са земљиштем (Жабљак 2) са кућама и чељадима, заповједавши бану зецкоме да нареди онијема људима да му давају данке и порезе

а а ПУАИ МИ о. +" о ЕС асејачамо = ОИ | оотиљ пу" | ла Ра ава