Програмни говор бирачима I. курије : држан 18. (31.) августа 1913. у Гадској вијећници у Сарајеву пред бирачима I курије

2

од данашњих фактора нашег политичког живота у Босни и Херцеговини, фактори, о Жојима хоћу данас да говорим.

Ти фактори јесу влада и политичке групе.

ж

Једна је група око „Српске Ријечи“, која је истакла за свог кандидата мог многоуваженог пријатеља Дра Саву Вукановића.

Друга је група око „Народа“, која је истакла за свог кандидата мог старог познаника г. Ђорђа Пејановића.

До недавно ове двије групе бијаху заједно. Створише фамозни програм одбора 39-орице, програм кога не могоше да науче на памет.

Према властодршцима пинаугурисаше политику тајног преговарања и упјењивања, да је назовемо капиџик-политику, а према народу демагошку политику ласкања — да је назовемо севдах-политику, — и политику 0о6мањивања, — да је назовемо фурбо пли алчакполитику. Од све три ове политике створи се један систем, чије се штетно дјеловање осјећа у Сабору и изван Сабора.

Капиџик-политика сијаше своје сјеме: међусобно сумњичење и клеветање, а у народу неповјерење; убијање посланичког угледа према доли и према гори; сијаше сјеме за личним благостањем, похлепу, која створи ривалство у самом крилу ове групе, што се бијаше сложила као рогови у врећи — не у интересу Српског Народа, како они то прогласише, него у интересу неких појединаца, који без овог кооперисања не би никад могли да засједну на посланичку столицу.

Севдах-политика развијаше у масама штетни инстикат непоштовања према народној елити и њиховом раду, убијаше у масама вољу за усавршавањем и напредовањем. Ова политика даде слободан мах ниским инстиктима међусобног непоштовања, злобе и пакости. Она развијаше неискреност до подлости, а њени протектори се мало брињаху о истинитости ових ријечи: „Ласкање