Програмни говор бирачима I. курије : држан 18. (31.) августа 1913. у Гадској вијећници у Сарајеву пред бирачима I курије

Остали остадоше заједно подваљујући једни другима, а истодобно народу и властодршцима.

И дође час да се и они раздвоје. Једни загрлише више капиџик-политику, а други севдах-алчак-политику. Први се окупише око „Српске Ријечи“, а други око „Народа“.

Прва група, зар уморна од севдаха, остаде вјерна капиџик-политици. И настави се капиџик ашиковање између ових и властодржаца, ашиковање, које се разви у заруке т. зв. „радне већине“. И радна већина избаци на арену своје младо чедо, многопоштованог дра Саву Вукановића, чедо, чије се рођење објави из Саборске Канцеларије ситним ферманом пресвијетлог господина Војислава Шоле. И би му позван за кума кот. предстојник г. Коста Ћуковић.

Па шта да кажем о овој групи, која оста вјерна само капиџик-политициг Имао бих шта, али не ћу. Нећу из искреног поштовања спрам заслужних Срба, који се налазе у овој групи; и нећу из пијетета прама њојзи самој; јер је гледам, њу као групу, како издише, и већ слушам прве звуке њене лабудове пјесме, што се кроз расклимани, маховином обрасли капиџик, мијеша са прижељкивањем бумбула и — цвркутом од бурека. Нећу о њој да говорим и због кума поштованом господина Косте Ћћуковића, који већ брише своје бисер сузе — чевром из музеума.

Позабавићђу се тим више са творцем севдахпалчак-политике, са групом која је око „Народа“, која баш поводом овога избора избаци неискрену ријеч опозиција.

Неискрену, јер још ничим не показа, да је опозиција. А још мању гаранцију даје, да ће подносити и најмање жртве, које ја већ давно требала да подноси.

То је опозиција, која се роди, кад и радна већина, — то је радна опозиција, репдапл радне већине. Та, боже мој, како би-радила „радна већина“ кад „опозиције“ не би имала 2

Да се разумијемо.

Група око „Народа“ вјечито пјева стару пјесму, да стоји „на програму Организације“, кога је за-