Програмни говор бирачима I. курије : држан 18. (31.) августа 1913. у Гадској вијећници у Сарајеву пред бирачима I курије

луна Ћеловић

БЕОГРАД И

„чка ОМС трупа у земљи. Стога а најмање влада; она само оперише, и то опејВиве Са О м дјетета- или

преживљелог старца. Шта више, она показује често абулију, која кадкад манифестује своје нервозне трзаје.

Узрок њезиној немоћи не лежи толико у неспособности њезиних фактора, колико у њезином скроз подређеном положају. Она је слична ђаку у школској клупи, који је окренуо лице према учитељима, ривалима изван Босне и Херцеговине, а леђа нашем Сабору. Забадава је Сабор пита, она му не одговара, јер му није одговорна. Тек када јој учитељи издаду налог, она се окрене п по налогу појединим групама или појединцима баца осмјехе и концесије или проглашује — крња „изнимна стања/“.,

И неко се чуди, што је народ у Босни и Херцеговини окренуо своја леђа влади7.. Окрени се ти мени, па ћу и ја теби — добро јој вели народ. — Влада се брани својим угледом, па му вели: „Окрени се ти мени, па ћу онда ја теби >“ — Поред своје најбоље воље не могу, јер нисам слободан а ти си моћна, дигни се и дођи ми у загрљај, помирљиво јој вели народ. А влада ћути на то, п у себи шапуће: „Јадна ми моја моћ, када сам затворена у подруму, а више мене се два висока ката дижу“. И из подрума када је нико не чује, тужно пјевуцка; „Јад јадујем, ником не казујем!...“

Али за то често пута својом иницијативом п пнтригама својих експонената другима јад задаје. У нашим данашњим групама нема ни моралне ни организаторне снаге, да се тим јадима с успјехом одупиру. У њима нема ни толико моћи, да влади уврте оне Гетеове ријечи: „Уејсће Вегјегтипег Фе ђезје 5212 Глејетшсе, ФШе Јећг ипз згећђ5| 21 терлегеп.“

Господо,

У нашој поносној Босни и кршној Херцеговини влада није Влада, а држи се у пози Владе; сабор није Сабор, а држи се у пози Сабора; позштичке странке нијесу Странке, а држе се у пози странака. Како видите слика је комична, кад не